Честитка бањалучке историје
Прославу јубилеја Архива Републике Српске Бањалука поздравља својом целокупном писаном и неписаном речју историје, а посебно познатим стихом народне песме "Бања Луко, на Крајини хвало!".
Шта је ту уистину Бањалука, којом се цела Босанска Крајина хвали, чиме се дичи народни певач, да ли је више његово хтење или однос према граду, не треба давати директан одговор. Најбоље је казати све оно што се у историји, садашњости и будућности сматра важним, па нека читаоци суде сами. У темељена око своје моћне осовине, реке Врбас, Бањалука живи свој вишевековни континуитет града. Сакривали су га преплети природних, друштвених и политичких прилика, којима се људска рука често знала да испружи и придружи.
Река Врбас и град, за који се често каже "град на Врбасу", као да су се утркивали у лепоти описа, а и речи - Честитке! О Врбасу, његовој лепоти на путу до града и кроз град, реци каквих је мало, саткао је народни приповедач и певач многе приче и песме о саживљености реке и града. У песми, предању и казивању путописаца Врбас се увек доводи у везу с настанком и ширењем Бањалуке. Тамо где се Врбас, после бучног и хитрог тока, остављајући за собом живописне дивље кањоне, почео да смирује, утемељена је и саздана прва позната Бањалука. Уласком у мирније луке и врбаке, у дужи и шири равничарски и лучки простор, уздићи ће се, на врбаским обалама, град лучког имена и бањског назива, и даље окружен шумовитим брдима.
Преостали живи сведоци, материјални и духовни, сачувани записи и написи о прошлим временима бањалучким, а посебно Архив Босанске Крајине, а сада слављеничке Републике Српске, потка су на тканини различитих писмена, некад само о неком или о нечему, из бременитих бањалучких времена, а некад о неком од њених многобројних животних и живих кругова.
Све то, чини се, било је недовољно. Као да се чекало, можда ово наше време, нека наша година, можда и наша 60-годишњица, да у њој, више пера, као некада једно, све заокружи и уведе трајно у моћну хронику града и РС. Претходнице хронике одредиле су место настанка и ширења Бањалуке, њену материјалну и духовну културу, степен развоја и сврставања у зване градове.
На најстарију прошлост Бањалуке указује уређена топла бања у најстаријем делу данашњег града, остацима некадашњег старог града. Под својим именом поменута је 1494. први пут, када је припадала простору Јајачке бановине и бранила продор Турака. Још у то време (1527), према опису угарског историчара Николе Иштванфа, "Бањалука је врло пространо и утврђено место које се простире с обе стране Врбаса", које осим тврђаве има и цивилно насеље. Такву Бањалуку су 1528. запосели Турци. Бањалуку на оријенталној и исламској грађевинској и културној традицији посејали су босански санџак Софи Мехмед-паша у Горњем шехеру и од 1580. први босански беглербег Ферхад-паша Соколовић у новоподигнутом Доњем шехеру, за чију изградњу је окупио најчувеније градитеље, познаваоце оријенталне материјалне и духовне културе, писце и друге зналце.
Са селидбом седишта босанског беглербега из Бањалуке 1639. године, град је почео да назадује јер је остао ослоњен на знатно мањи простор. У кризи турског феудализма јача делатност хришћана, која почива на занатлији и на трговцу. Тај нарастајући друштвени слој, повезан радом и пословањем с Европом, постаје носилац новог, европског, нарастајућег грађанског друштва у XIX веку и његове материјалне и духовне културе. Бањалука је и као тврђава и као град путовала бурном историјом између цивилизација Истока и Запада. Постепено је уз реку Врбас добила данашњи изглед. Обнављала се на рушевинама ниских и дотрајалих кровињара и ширила на равницама и околном побрежју, тако да се и данас могу распознати све њене старије четврти, сасвим лепшим и већим здањима.
У времену турског везирског града, Бањалука је описана као "слика и прилика средњег типа муслиманског балканског града". Свака кућа је била посед за себе, а због немарно постављених високих зграда од дасака све су куће изгледале као да су "донесене из шума и ливада". Рекло би се да "источњак", који није рачунао с временом, није желео да рачуна ни са простором. Тако се Бањалука "развила" надалеко и нашироко. У вртовима, широким плацевима и сокацима, стајале су, прилично удаљене једна од друге, зграде обасјане сунцем и обавијене мирисом вртова.
Са аустроугарском окупацијом многи стари објекти били су уклоњени и проређена оријентална слика града, а изграђени нови објекти. Тиме је створен контраст између ниских и рушевних кућа и нових кровишта на новим просторним правцима. Временом су се старе и нове грађевине органски повезале, а слика града је постепено добијала нови склад. У југословенској држави, у раздобљу Врбаске бановине и бана Светислава Тисе Милосављевића, Бањалука је по други пут у својој дугој историји постала центар једног ширег простора и културе. У том времену је Бањалука била град мира, тишине и чистог ваздуха.
У социјалистичком раздобљу Бањалука је добила народни карактер и обележје своје доминантне околине. Данас је Бањалука у РС административни, политички, економски и културни центар. У таквој Бањалуци прошле године обележена је 60-годишњица њене најстарије културно-научне установе, Архива РС, са надом да буде нови научни светионик - садашњости и будућности РС. Њена истинска и научна елита нема пречег задатка од обележавања јубилеја знаменитих институција!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
