Без владике и без бискупа

У Москви је марта 1953. преминуо Стаљин, што је наговијестило процес дестаљинизације, јењао је обрачун са информбировцима. Но, са увођењем самоуправљања нису потекли ни мед ни млијеко, а пред сам крај 1952. Титов режим је прекинуо дипломатске односе са Ватиканом, што му је крајње отежало проналажење западних пријатеља. У Бањалуци је владала неподношљива политичка температура.

Ваљало је збити партијске редове, пронаћи нове унутрашње и спољне непријатеље. Исте 1953. КПЈ и Народни фронт су "реформисани" у Савез комуниста и Социјалистички савез радног народа, с тим што је овај други остао продужена рука СКЈ. Да је то тако, знамо и из чињенице да су сва тијела ССРН-а била саздана на матрици организационе структуре СКЈ.

Закон о положају вјерских заједница

Средином априла 1953. донесен је Закон о положају вјерских заједница, који је кодификовао уставна начела "одвојености цркве и државе" и "слободе вјеровања", али није био по мјери вјерских заједница. Међу најгорљивије противнике овог закона сврстани су владика бањалучки Василије (Костић) и апостолски администратор Драгутин Челик. Како су још једино вјерске заједнице измицале настојању да се под контролу стави свеукупан друштвени живот, ваљало је извршити налог ЦК КПЈ републичким комитетима да се супротставе "пропаганди клера". У претходних осам година, од ослобођења, вјерске заједнице су ионако биле тешко погођене законима о национализацији, експропријацији, браку.

На извршење задатка кренуло се 18. августа. На више "зборова грађана" пласирана је вијест да владика Василије сутрадан, на Преображење, пред ребровачком црквом организује црквени збор, који ће претворити у политички митинг. Послушним војницима Партије није ништа значила чињеница да је црквена слава Мала госпојина и да за Преображење није планиран вјерски збор.

Пошто је код грађана довољно подигнут ниво гњева, формирана је група од највише 200 људи, која је прошла испред владичанског и бискупског двора, извикујући припремљене пароле и агитујући против тобожњег црквеног збора.

Партијски активисти су подигли температуру и по околним селима. Нарочито је вруће било у Хан Колима и Стричићима, гдје су се "гњевни грађани" утркивали у измишљању оптужби против свештеника Недељка Алвира. Народна милиција је била на висини задатка, "спасивши свештеника од линча".

Демонстрације

У Мркоњић Граду је против владике Василија и бискупа Челика "спонтано" протестовало 5.000 људи. Ако је по попису из 1948. у граду живјело 2.249 лица, онда је јасно да је новинар пустио машти на вољу. "Спонтано и масовно" демонстрирало се и у Прњавору, одакле је на бањалучку адресу стигло "писмо солидарности". Сезона лова је отворена.

Да случај са владиком Василијем не би масама дјеловао изоловано, покренута је харанга против 75-годишњег митрополита дабробосанског Нектарија (Круља). Из наводног сјећања је потегнута 1941, када је "први окренуо леђа српском народу и побјегао у Београд у пратњи њемачких официра". О томе да су, тада владику, Нектарија силом одвели Нијемци како би се одржала прва сједница Синода у окупираној Србији, ни помена.

- Дана 19. августа о. г. око 19 часова дошла је у манастир Озрен једна група манифестаната, по прилици 150-200 лица, већином радници "Азбеста" из босанског Петровог Села, где сам се налазио на одмору. Они су уз узвике "доле издајник, фашиста, четник, квислинг, паписта, Дражиновац, Недићевац" и томе слично, продрли у конак до моје собе на првом спрату - записао је митрополит Нектарије.

Да би се постигао привид једнакости и правде, покренута је и акција против апостолског администратора Драгутина Челика, који је у штампи, случајно или не, називан бањалучким бискупом. И др Челику је штошта стављено на терет, чак и то да је тежиште свог рада усмјерио ка женама и дјеци, а у циљу компромитовања чланова Партије.

- Оличење свих људских зала, издајство и мрачњаштво, то представљају владика Костић и бискуп Челик у очима узнемиреног народа, који им не да да прљају његова крвљу створена дјела. Због тога им је народ поручио да ишчезну из његове средине - казује дописник.

(Наставиће се)

Зоран С. Мачкић, архивски савјетник у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.