Бањалука за вријеме аустроугарске владавине

Ове промјене су текле истовремено са јачањем капиталистичких односа. У економском смислу, значајну улогу су имали самостан траписта "Марија Звијезда" и многи страни досељеници. Првих година окупације, основан је у котару Бањалука извјестан број страних колонија сељака из Њемачке, Холандије, Аустроугарске и других земаља. Све је ово утицало на демографски раст Бањалуке - 1879. године 9.560 становника; 1885. године 11.357 становника; 1895. године 13.560 становника и 1910. године 14.800 становника.

У односу на друга мјеста у БиХ, Бањалука је од раније била повезана жељезничком релацијом до Добрљина код Босанског Новог (Новог Града). Цестовни и путни саобраћај је био доста слаб, једино је пут од Бањалуке до Босанске Градишке био нешто бољи. Пут до Јајца више је одговарао за товарне коње.

Због наглог успона капитализма, занатство и еснафска организација Бањалуке доживјели су крах. Нарочито је био опао кожарски занат. У нешто повољнијем положају били су грађевинари.

Аустроугарска окупација донијела је Бањалуци промјене и у трговини. Она је знатно узнапредовала. Напретку трговине доприносила је богата околина и близина ријеке Саве од Градишке у којој је било пристаништа. Околни кадилуци су се снабдијевали европском мануфактуром и колонијалном робом у Бањалуци, а у Сарајево се ишло једино ради куповине индустријске робе из Цариграда и Румелије. У Бањалуци се одржавао најпознатији годишњи сајам у БиХ на православне Духове. Готово сви трговци-Бањалучани су били поријеклом из Требиња и сачињавали су колонију Требињаца. Најуспјелији период у отварању трговачких радњи био је између 1884. и 1897. године, када је град добио знатан број најразноврснијих продавница. На почетку аустроугарске управе, трговине су се дијелиле на трговачке и крамарске дућане. Највише од трговине и учесталих банкрота и стечаја домаћих трговаца је профитирао Јеврејин Исак Пољокан Кућо.

Индустрија је била веома слабо, скоро никако, развијена на почетку нове управе. Почело се са развијањем искоришћавања пољопривредних култура и природних богатстава – шума и руда.

Земаљски ерар је 1888. године отворио Фабрику дувана, у њој су цигарете израђиване искључиво ручно: "Босна", "Хум", "Херцеговина" и "Љубушки"; од директора Фабрике помињу се Прохаска, Харасимовић, Хилчар. Што се тиче прерађивачке индустрије, значајно мјесто је заузимала дрвна индустрија захваљујући природним богатствима. Од екстрактивне индустрије, у Бањалуци се још 70-их година XIX вијека радило на оснивању задруге за искоришћавање босанског рудног богатства; године 1881. основано је рударско друштво "Босна".

Међу првим банкарским институцијама 1894. године је основана Прва бањалучка штедионица д.д. Међу Бањалучанима су оснивачи и главни дионичари били Рагиб-бег Џинић и Лазар Милић, а од досељеника Ото Лешнер и Роберт Брамер. Други новчани завод основала је Привилегована земаљска банка за БиХ у Сарајеву 1899. као испоставу која је 1903. године претворена у филијалу. Националне новчане заводе оснивали су Срби и муслимани. Децембра 1904. године основан је Трговачки кредитни завод. Банка за трговину и обрт д.д. основана је 1911. године. Исте године основана је и Аустроугарска банка, филијала Бањалука.

Окупација је затекла Српску основну школу за мушку и женску дјецу основану 1832. године и женску основну школу бијелих нона (Завод св. Винка Паулског) основану 1872. године. Муслимани су имали мектебе у којима се учило читање и писање арапског писма. Аустроугарске власти су већ 1879. године приступиле отварању "пучких" школа. Муслимани су пред окупацију имали 32 џамије, шест сибијан мектеба и двије медресе. Аустроугари нису затекли ниједну православну цркву у Бањалуци; године 1876. за вријеме устанка уништене су и Пелагићева ћелија и Ребровачка црква (прву је уништио син Алије Бојића, Ибрахим, а другу извјесни Ибрахим Ћорчаушевић). Постепено је заживљавала Српско-православна основна школа, уз много сметњи које су чиниле аустроугарске власти. Римокатолици Бањалуке су имали неколико вјерских и просвјетних завода – траписти, Сестре драгоцјене крви, Милосрдне сестре, фрањевци. Јевреји су у Бањалуку почели долазити у XIX вијеку, а прву сефардску заједницу основали су 1848. године. Најпознатије јеврејске бањалучке породице тога времена биле су: Барух, Папо, Леви, Салом и друге. Протестанти су почели долазити послије окупације, а број им се повећавао са досељеницима на Лијевче поље. Прво евангелистичко богослужење у Бањалуци одржано је 1884. године у једном хотелу уз присуство 25 протестаната и три римокатолика. Бањалучка протестантска општина 1910. године је имала осам филијала, а у Бањалуци је основала основну школу. Од виших школа, 1885. године основана је Трговачка школа, а десетак година касније и Државна велика реалка.

Због незадовољства окупационим властима, постепено се јављала хајдучија, због које је 24. новембра 1878. основана жандармерија. Што се тиче политичког живота, његово јачање и политичко организовање настаје почетком XX вијека, када је на сцену ступила млада интелигенција. Тада на сцену ступају "Просвјета", "Гајрет", "Напредак". У Бањалуци је први лист под називом "Наш живот" покренуо Коста Мајкић 1906. године. У периоду послије 1906. године, долази до стварања "народних организација" Срба, муслимана и Хрвата. Упоредо са политичким организовањем грађана, долази и до организовања радништва. Опозициони политички живот Бањалуке посебно је активиран послије прогласа анексије БиХ, Балканског рата и у времену послије оснивања Босанског сабора 1910. године. Политичком животу града на Врбасу посебно је утицало оснивање великог броја удружења сва три национална предзнака (Учитељско друштво "Крајина", Муслиманска читаоница (кираетхана), Хрватско пјевачко друштво "Нада", Српско пјевачко друштво "Јединство", Бањалучки клуб бициклиста "Адлер" ("Орао"), Секција земаљског пчеларског друштва, Удружење српске трговачке омладине, Окружни одбор Хрватске народне заједнице, Српска читаоница, Католичко добротворно госпојинско друштво, Добротворна задруга православних Српкиња бањалучких, Подружница хрватског друштва "Напредак", Пододбор друштва "Просвјета", Хрватско занатлијско обртничко друштво, Српско занатлијско удружење, Подружница савеза кројачких радника у БиХ, Подружница савеза кожарско-прерађивачких радника у БиХ, Подружница савеза грађевинских радника у БиХ, Подружница савеза дрводељских радника у БиХ, Подружница савеза творничких и надничарских неквалификованих радника, Хрватски сокол, Српски соко, Lawn-tennis-клуб, Муслиманско добротворно друштво за исламску сиротињу града Бањалуке, Клуб муслиманске омладине, Шларафија, Хрватска католичка удруга, Хрватско радничко друштво, Чиновничко удружење, Подружница трговинских намјештеника, Војничко-знанствено друштво, Подружница удружења Нијемаца у БиХ и Жидовско друштво "Кадимах").

Вријеме пред Први свјетски рат посебно је бурно обиљежио политички живот Бањалуке, истовремено и БиХ. Дошло је вријеме прогона, убијања, депортација, велеиздајничких процеса... Тај вртлог је прекинут Даном уједињења 1. децембра 1918. године и стварањем прве заједничке југословенске државе.

Горан Ђуран

(Аутор је архивиста-истраживач у Архиву РС)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.