70 година од побједе над фашизмом

Највећи оружани сукоб у историји трајао је шест година и однио преко 70 милиона живота и на страни Савезничких сила и на страни Осовине.

Са једне стране Стаљин, Рузвелт и Труман, а са друге Хитлер, Мусолини и цар Хирохито обиљежили су најважнији догађај у историји који и данас иза себе оставља низ питања.

Нацистичка Њемачка је у своје походе кренула 1939. године и брзо је у томе напредовала. Сваки покушај Савезника да се обрачуна завршавао се безуспешно што се видјело када је бомбардована Југославија, још једна од савезница, априла 1941. године.

Кључна прекретница био је улазак САД у рат, као и битка за Стаљинград. Иако су борбе трајале скоро шест мјесеци, Црвена армија је успјела да опколи нацисте и поврати овај град.

Пораз Нијемаца код Стаљингарада натерао их је на повлачење преко Кавказа, али је имао и дубоке политичке посљедице.

Ипак, коначан преокрет услиједио је 1944. године. У јуну су Савезничке снаге кренуле да се искрцавају у Нормандију, одакле је требало да крену у ослобађање Европе од нациста.

Битка за Нормандију је трајала два мјесеца, а на страни Савезника учествовали су и САД, Канада и Велика Британија, а окончана је 30. августа 1944. године.

Крајем 1944. године Њемачка је остала без савезника, а и њена територија је била начета, али је Хитлер и даље вјеровао у побједу. Међутим, губици које је Хитлер претрпио у Арденима омогућили су савезницима продирање у срце Њемачке.

Већ у априлу 1945. совјетске и америчке трупе пресјекле су Њемачку на пола, почиње "Берлинска битка", Хитлер је извшио самоубиство, а Берлин је пао 2. маја.

У Ремсу, главном граду француске области Шампање, 7. маја 1945. потписан је документ о безусловној капитулацији Немачке, а њемачки фелдмаршал потписао је 8. маја (9. маја по московском времену) у Берлину завршни документ о окончању Другог свјетског рата.

Иако су борбе трајале и неколико дана након што је потписан мир, већи сукоби и разарања нису се поновили.

Други свјетски рат је са собом донио неке нове ријечи, геноцид, холокауст, атомске бомбе, али 70 година након тога, 9. мај се широм свијета прославља низом манифестација.

Очи јавности упрте се у Русију, која ће Дан побједе обиљежити војном парадом на којој ће присуствовати велики број свјетских лидера.

Међутим, значај параде је и у сагледавању односа Запад – Исток јер ће параду, због сукоба у Украјини, бојкотовати западни лидери.

Западни лидери су одбили позив у Москву руског предсједника Владимира Путина, а само ће се у престоници Русије наћи њемачка канцеларка Ангела Меркел, али наредног дана, 10. маја. Меркелова и Путин ће заједно тог дана положити вијенац на гроб Незнаном јунаку у Москви.

Велика Британија, САД, Њемачка, Француска, Аустралија, Канада неће учествовати на паради, али ће се у Москви наћи лидери Кине, Индије и Кубе, Македоније, Републике Српске и Србије.

Најочигледнија тачка спорења свакако је украјинска криза, али њој је претходила читава деценија захлађења односа Москве и Вашингтона, што је довело до тога да се данашње стање сматра веома сличним, ако не и једнаким хладноратовским односима.

Укупно ће на паради присуствовати око 30 шефова држава и влада, лидер Вијетнама, генерални секретар УН Бан ки-Мун и многи други, а како је раније било најављено паради је требало да присуствује и лидер Сјеверне Кореје Ким Џонг-ун, али је прошле нједеље објављено да се то ипак неће догодити.

Очекује се долазак предсједника већине бивших совјетских република које су стекле независност 1991, изузев предсједника Грузије и Украјине, које су ратовале с Русијом, те су у хладним односима с Кремљом.

Предсједници Русије и Кине, Владимир Путин и Си Ђинпинг, чије земље су имале највеће људске жртве током Другог свјетског рата, истакли су своје пријатељство уочи прославе.

"У том рату наше земље поднијеле су највеће губитке. Зато смо против сваког покушаја фалсификовања историје... рехабилитације фашизма или милитаризма", рекао је руски предсједник послије састанка са својим кинеским колегом.

Си Ђинпинг је рекао да ће се кинески народ увијек сјећати историје и увек бити против њеног фалсификовања. Он је стигао у Москву гдје се обављају посљедње припреме за војну параду која се одржава сутра на Црвеном тргу.

Кинески вођа је похвалио чврсто пријатељство двије земље "настало у сукобима" Другог свјетског рата док се Русија борила против Немаца, а Кина супротстављала агресији Јапана.

Совјетски Савез чији је Руска Федерација насљедница, изгубио је најмање 25 милона људи за вријеме рата а Кина је, по подацима њених истраживача, изгубила 20 милиона. Москва и Пекинг обиљежавају ову годишњицу "не да би мрзјели друге државе, него да би одали почаст погинулим херојима и овековечили сјећање на њих у историји, да се трагедија рата не би никад поновила" рекао је Си Ђинпинг.

Кинески предсједник присуствоваће сутра војној паради на Црвеном тргу уз своје колеге из Кубе и Индије Раула Кастра и Пранаба Макхерџија, који су већ стигли у Москву.

На паради у Москви ће дефилиовати преко 16.000 војника, 194 оклопних возила и 143 авиона и хеликоптера. Москва ће приказати своје нове топове Коалиција-СВ и тенкове Армата Т-14 најављене као најмоћније на свијету.

Француски предсједник Франсоа Оланд, амерички државни секретар Џон Кери и министар спољних послова Лоран Фабијус, који неће боравити у Москви, положили су венце на Споменик незнаном јунаку под Тријумфалном капијом у Паризу.

"Побједа 8. маја била је побједа идеала над тоталитарном идеологијом", рекао је Оланд прије полагања венца, чиме је обиљежен почетак прославе Дана побједе над нацистичком Њемачком.

Амерички државни секретар је затим, заједно са шефом француске дипломатије, положио још један вијенац на гроб, у знак француске захвалности САД у ослобођењу Француске од њемачке окупације.

Предсјеник САД Барак Обама поводом 70. годишњице побједе над нацистима у Другом свјетском рату одао је почаст мушкарцима и женама који су, како је рекао, помогли у спасавању свијета и полагању темеља миру.

"Заувијек ћемо бити захвални тим изузетним људима који су исказали несебично милосрђе у једном од најмрачнијих тренутака", рекао је Обама и додао да је "то била генерација која је дословно спасила свијет, која је окончала рат и положила темељ за мир".

И њемачки парламент обиљежава 70 година од капитулације нацистичке Њемачке.

На церемонији у Доњем дому њемачког парламента, предсједник Бундестага Норберт Ламерт рекао је да је дан када је завршен Други свјетски рат био "дан ослобођења за цио континент".

"Данас се сјећамо милиона жртава једног похода уништења без преседана, против других народа, против Словена, европских Јевреја", рекао је Ламерт на церемонији којој су присуствовали њемачка канцеларка Ангела Меркел и предсједник Немачке Јоаким Гаук.

Од предсједника бивших земаља Југославије на паради ће учествовати само предсједници Републике српске, Србије и Македонија, Милорад Додик, Томислав Николић и Ђорђе Иванов. То су поједини руски медији окарактерисали као знак да Николић и Иванов "нису подлегли притиску Брисела и Вашингтона".

Предсједник Србије Томислав Николић истакао је важност учешћа на овој паради и тежњу да Србија буде у добрим односима са свима.

Југославија, чији је дио била Србија до распада државе током 90-их година прошлог вијека, била је једна од земаља са највећим бројем жртава у Другом свјетском рату.

Крајем марта 1941. патриотске снаге срушиле су про-нацистичку владу на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем што је испровоцирало инвазију нацистичке Њемачке.

Југословенске војне снаге су биле сломљене, али је отпочео отпор укључујући распоредивање њемачких војника и наоружања на балканском ратишту што је одложило покретање операције Барбароса за два мјесеца у односу на планирани, најповољнији за покретање њемачких тенкова за освајање европског дијела Совјетског Савеза.

У окупираној Југославији, герилски покрет се распламсава и присталице Адолфа Хитлера нису успјеле да се изборе са тим проблемом до краја Другог свјетског рата, али земља је платила високу цијену за народни отпор и према различитим проценама, милион до 1,7 милиона Срба од укупно 15 милиона српског становништва је погинуло (седам до 11 процената популације) међу којима су преовладавали цивили.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.