Звиздић без проблема може да сједи на двије столице
Сарајево - Вишемјесечни застој у формирању власти на нивоу БиХ и недореченост појединих закона пријете да додатно продубе постојећу кризу, а упућени истичу да је једини излаз коначан договор изборних побједника о новом сазиву Савјета министара, али не искључују опцију да технички мандат остане до даљег те да се у цијелу причу укључи и Уставни суд БиХ.
СНСД, СДА и ХДЗ БиХ изашли су као побједници октобарских избора 2018. године, али ни након осам мјесеци од конституисања Предсједништва БиХ и избора новог руководства у Представничког дому нема договора о новом сазиву Савјету министара због чега у фотељама те институције и даље сједе изабрани званичници након изборног циклуса 2014. године.
До застоја је дошло због инсистирања бошњачких странака, прије свих СДА да потврда опредјељења БиХ за чланство у НАТО буде услов за преговоре и договоре о новом предсједавајућем и министрима у Савјету министара.
Ситуација пријети да се додатно закомпликује почетком августа, јер тада актуелни предсједавајући Савјета министара у техничком мандату Денис Звиздић (СДА) треба да преузме предсједавање колегијумом Представничког дома Парламента БиХ, у којима је изабран као посланик на изборима, чиме би се нашао на двије неспојиве водеће позиције у извршној и законодавној власти.
Звиздић је, наиме, 6. децембра изабран у колегијум дома Парламента БиХ и то за првог замјеника предсједавајуће Борјане Кришто из ХДЗ-а БиХ док је за другог замјеника именован СНСД-ов Небојша Радмановић. Пословником је дефинисано да се након осам мјесеци њих троје смјењују на позицији предсједавајућег.
Закон
Закон о Савјету министара БиХ предвиђа да, ако предсједавајући поднесе оставку или је трајно спријечен да врши дужност, оставку даје и комплетан Савјет, а дужност обавља до потврђивања предсједавајућег и чланова. У том случају примјењује се редовна процедура именовања предсједавајућег Савјета министара, од Предсједништва до потврђивања у Парламенту, на чему од почетка инсистирају политичари чије су странке однијеле највише гласова у српском и хрватском бирачком тијелу на изборима 2018. године,
СДА ће, међутим, према писању медија из ФБиХ, као прву брану поставити ставове Централне изборне комисије БиХ и ОХР-а, према којима док не буду изабрани нови званичници, стари остају на дужности упркос томе што је апсолутно неспојиво учешће у законодавној и извршној власти.
Једна од могућности је да Денис Звиздић делегира актуелног замјеника предсједавајућег Мирка Шаровића (СДС) да води Савјет министара, јер је млађи неколико мјесеци од другог замјеника Вјекослава Беванде (ХДЗ БиХ), што је и помињано, а упућени не искључују опцију подношења апелација Уставном суду БиХ како би се, на тај начин, покушала разјаснити ситуација на чијем је прагу БиХ.
Делегат СНСД-а у Дому народа Парламента БиХ Лазар Продановић, који је годинама био члан Уставно-правне комисије у Парламенту БиХ, каже да би најбоље било да изборни побједници дођу до договора, али да се што прије на дневни ред ставе измјене Изборног закона БиХ.
- Остављена је могућност да изабрани званичници у законодавној власти могу паралелно обављати и функцију у извршној власти до избора нових представника. Није јасно дефинисано да не може бити руководилац, а ако би неко покренуо апелацију за оцјену уставности Изборног закона, мислим да би пао на Уставном суду БиХ, али би изгубили значајно вријеме. Када је у питању Савјет министара, најмлађи замјеник, у случају подношења оставке предсједавајућег, преузима позицију. Треба увести институцију замјенског члана у законодавном тијелу до окончања мандата у извршној власт. Било је таквих иницијативе током ранијих приједлога изборног законодавства, али није било спремности - рекао је Продановић.
Додатна обавеза
Ако се, каже, деси да Звиздић буде предсједавајући Савјета министара и на челу Представничког дома, то ће створити додатну обавезу да се иде у нове измјене и допуне Изборног закона БиХ.
Високи функционери ХДЗ-а БиХ Борјана Кришто, Бариша Чолак и Никола Ловриновић јуче нису одговарали на позиве. Лидер партије Драган Човић недавно је упитао Звиздића како мисли да буде у било каквој функцији у Савјету, а мораће у Представнички дом. Тада је, коментаришући наводе да би садашњи сазив могао да остане још три године у техничком мандату, те да Звиздића на челу Савјета замијени Шаровић, рекао да је евидентно "да осам мјесеци немамо власт и да то сугерише да имамо игре" те да су суштинска питања да ли ће уопште засједати Савјет.
На позиве нису одговарали и функционери СДА Адил Османовић и Халид Гењац, а Звиздић је у јуну изјавио да ће бити предсједавајући Савјета док БиХ не пошаље Годишњи национални план за НАТО и док не буде изабран нови мандат са састав новог сазива Савјета министара. Једини кандидат за ту позицију је тренутно бивши министар финансија РС Зоран Тегелтија из СНСД-а, а поједини аналитичари вјерују да формирање власти зависи од унутарстраначких избора у СДА који завршавају конгресом у септембру.
Без образложења
Предсједавајући Савјета министара БиХ, како је дефинисано законом, може поднијети оставку без образложења. Оставку подноси Предсједништву БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.