Жртве не смију бити заборављене

Драгана Келеч 19.04.2015 22:34

Доња Градина - Жртве усташког злочина не смију бити заборављене, а страхоте које су се догодиле не смију бити поновљене.

Поручено је то јуче из Спомен-подручја Доња Градина, гдје је уз присуство више хиљада људи служен парастос, положени вијенци и запаљене свијеће поводом 70. годишњице од пробоја јасеновачких логораша и обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

Голгота недужних

Перо Родић из села Врекиње, надомак Козарске Дубице, имао је тек четири и по године када је са мајком, три сестре и братом заробљен и одведен у логор Церовљане, затим у Јасеновац, а потом у логор Бјеловаре. Муке и велике патње старина памти и данас и кроз сузе се присјећа прошлости. И поред кошмара који га прате, сваке године долази у Доњу Градину да ода пошту страдалима.

- Страх и глад трајали су данима. Ноћу би се проламали јауци, који ме и дан-данас буде - казује Родић.

Ипак, највише му се у сјећање урезала смрт једне дјевојчице.

- Ишли смо у колони, окружени стражарима од Пакраца према Дарувару када смо опазили јабуку покрај пута. Био је крај августа па су јабуке биле свуда опале око стабла и сијале у трави. Дјевојчица, негдје мојих година, потрчала је из колоне да узме једну јер је била гладна. Усташа ју је тад зграбио за косу и заклао - прича дрхтавим гласом и додаје да је и он био кренуо за том несрећном дјевојчицом, али га је мајка повукла за руку, а један од стражара који је то опазио ударио га је кундаком пушке и вратио у колону.

Слободан Грујичић из села Машићи, општина Градишка, један од најмлађих логораша из Другог свјетског рата, рекао је да је прошао пакао у јасеновачком логору, као и у Старој Градишци, Јабланцу и селу Млака, гдје је приликом заробљавања добио и број око врата.

- У Јасеновцу смо били у вагонима, а одатле су нас премјестили у Сисак из којег сам касније пуштен кући на основу писма мога оца, који је био заробљен и одведен у Њемачку - рекао је Грујичић.

Мрачна страна људске врсте

Предсједник РС Милорад Додик и премијер Србије Александар Вучић заједно су јуче положили вијенце на Гробном пољу “Тополе” у Спомен-подручју Доња Градина.

Вијенце су положили и предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић, предсједник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић, као и делегације влада Српске и Србије, Вијећа народа РС и Парламента БиХ.

- Доња Градина је мјесто велике туге, лелека, плача и јаука, које не смије никада нестати из наших душа и које се не смије заборавити - нагласио је Додик и поручио да Срби никоме не пријете осветом, али да неће ни заборавити овај усташки злочин, нити о њему ћутати. Истакао је да се достојанствено обиљежава 70 година од пробоја логораша из логора смрти и подсјетио да је у систему логора Јасеновац убијено више од 700.000 људи, од којих највише Срба.

- Слобода је данас једина жеља свих нас и слободу морају да разумију сви они који данас покушавају да креирају начин нашег живота овдје. Слобода је била на уснама оних који су страдали, јер су је жељели и нама су некако довикнули да бранимо наша национална обиљежја, наш језик, писмо и нашу крсну славу - истакао је Додик. Додао је да је од велике важности то што су се највиши представници РС и Србије окупили у Доњој Градини, мјесту српског страдања, и да су одатле упутили поруке мира.

Вучић је истакао да је Доња Градина српски Јад Вашем и мјесто највећег страдања, али и постојања српског народа.

- Овде је на најмонструознији начин вршено систематско ликвидирање цивила, чланова покрета отпора, припадника српског, јеврејског, ромског и других народа, жене, деце, старих и болесних - подсјетио је Вучић.

Нагласио је да је у Доњој Градини и Јасеновцу мрачна страна људске врсте исписала своје најстрашније странице.

- Овде на овом месту покушали су да истребе нас Србе, нашу веру српску православну и затру наше ћирилично писмо - рекао је Вучић и подсјетио на монструозно страдање најмање 20.000 дјеце у Јасеновцу и на судбину старца Вукашина из села Клепци код Чапљине, који је разулареном крвнику поручио: “Само ти, дијете, ради свој посао”.

Нагласио је да о обиму злочина у Јасеновцу истовремено говори и чињеница да се и 70 година од пробоја јасеновачких логораша још обављају истраживања, описују и идентификују жртве.
На Гробном пољу “Тополе”, које се састоји од 41 масовне гробнице, вијенце су положили и изасланик предсједника Србије Оливер Антић, потпредсједник Скупштине Србије Игор Бечић, као и делегације преживјелих јасеновачких логораша Србије и логораша Другог свјетског рата из РС. Вијенце су положиле и делегације Државе Израел, генерални конзул Србије у РС Владимир Николић, те амбасадори у БиХ Србије Станимир Вукићевић, Руске Федерације Петар Иванцов, Велике Британије Најџел Кејси, САД Морин Елизабет Кормак, те представници амбасада Румуније, Мађарске, Словачке и Холандије, као и отправници послова амбасада Италије и Црне Горе у БиХ. Вијенце су положили и представници Мисије ОЕБС-а, Канцеларије високог представника и Канцеларије ЕУ у Бањалуци. Пошту жртвама полагањем цвијећа и вијенаца одали су и представници Србије, Хрватске и Црне Горе, делегација града Модина из Израела и града Бањалука, те општине Козарска Дубица.

Шеф Представништва РС у Израелу Арие Ливне поручио је да млади треба да знају и запамте шта се десило њиховим прецима у логору Јасеновац.

Градоначелник израелског града Модина Хаим Бивас поручио је да је вјечна обавеза подсјећати на жртве холокауста у свијету и геноцида у логору Јасеновац.

- Јеврејски и српски народ задесио је холокауст и геноцид, што је трагедија која није без преседана у историји ова два народа - истакао је Бивас.

Амерички амбасадор у БиХ Морин Елизабет Кормак поручила је да је њено срце са жртвама страшне трагедије која се догодила на овом мјесту и са њиховим породицама.

- Мисли народа САД, такође, су са њима - додала је она.

Након полагања вијенаца на гробном пољу “Кошуте” епископ бањалучки Јефрем служио је парастос и помен свим невино страдалим жртвама. Главни рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел и предсједник Свјетског парламента Рома Драгољуб Ацковић предводили су молитве на јеврејском и ромском језику.

Након обраћања званичника програм комеморативног скупа настављен је меморијалном академијом “Тражим помиловање”.
Директор Јавне установе “Спомен-подручје Доња Градина” Милорад Буква рекао је да је ова јавна установа уприличила и изложбу о систему логора из Другог свјетског рата и издала књигу о посљедњим јасеновачким логорашима.

Логор Сисак

Слика: доња градина меморијални скуп (55)

Отргнут од дјетињства био је и Божо Видачковић. Са осам година заробљен је на Козари, одакле су га одвојили од мајке и послали у логор. Са два брата и сестром одведен је у Сисак.

- Страхоте су то биле, дијете моје, страхоте… Не можете ни да замислите какви су јауци кад дјецу одвајате од родитеља. Јауци све док их глас не изда. Тешко ми је и послије толико година да причам о томе - прошапута старина па се заплака. Дрхтавом руком обриса очи и чело. Застаде на тренутак па из унутрашњег џепа јакне извади неколико блиједих фотографија на којем је логор Сисак. То је, вели, тај дјечији логор који никада не смије да се заборави.

Из канџи смрти избавио га је, како каже, неки Хрват, који га је узео и за слугу, док су сва његова браћа страдала у логору.

Систем логора

Дан сјећања на жртве Јасеновца обиљежава се поводом ослобађања усташког концлогора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи.
Као датум обиљежавања узет је 22. април - дан када је група од 1.075 преосталих логораша на тај датум 1945. године кренула у пробој из логора Јасеновац, а само њих 127 се домогло слободе. Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а онај у Доњој Градини, као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац, формиран је у августу 1941. године.

Делегације

Заједнички вијенац положиле су делегације Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС, СУБНОР-а, Савеза логораша РС, те Савеза организација и удружења ратних војних инвалида РС. Вијенце су положиле и делегације Оружаних снага БиХ и Трећег пјешадијског РС пука ОС БиХ, Јевреја из БиХ и Рома из Српске и Србије, као и бројне друге делегације и појединци.

Милорад Додик, предсједник РС

- Ми нисмо овдје дошли да пријетимо и никада нећемо никоме пријетити осветом, али је веома тешко заборавити и себе увјерити да треба да ћутимо о овом злочину.

Александар Вучић, премијер Србије

- Хиљаде породица које су нестале не постоје на списковима јасеновачких жртава. Оне су избрисане и тиме поново убијене, а наше је да то не заборавимо и да то не дозволимо.