Зоран Тегелтија за Глас Српске: Спреман удар на рад на црно и незапосленост

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија истичући да је неопходан и ефикаснији рад свих контролних органа.

* ГЛАС: Одбор за реформу привредног система припремио је сет закона, а као најважнија мјера најављено је смањење доприноса на рад. Какве конкретне ефекте очекујете од тих мјера, прије свега, када су у питању привредни раст и запошљавање?

ТЕГЕЛТИЈА: Потребно је растеретити привреду и предложићемо да дође до смањења збирне стопе оптерећења рада са 33 на 31,6 одсто. Као резултат тога првенствено очекујемо да послодавци пријаве људе који раде на црно и да и за њих плаћају обавезе, али и да буду створени услови за запошљавање. Ново запошљавање треба за резултат да има привредни раст.

* ГЛАС: Због смањења доприноса јавни фондови ће остати без 72 милиона КМ. Како ће то бити надомјештено?

ТЕГЕЛТИЈА: Свјесни смо да ће доћи до губитка прихода и знамо да се то мора надомјестити из других извора. Опредијељени смо за то да ванбуyетски фондови морају имати исти износ новца као и до сада. Сматрамо да ће, као и у већини земаља Европе, у тренутку смањења оптерећења рада доћи до повећања оптерећења у дијелу потрошње. Предложићемо повећање пореза на потрошњу и највећи дио губитка по основу доприноса мора да се надокнади из тог извора, док ће дио прихода бити остварен из борбе против сиве економије, проширења обухвата оних који плаћају порез и привредног раста.

* ГЛАС: Највише ће изгубити Фонд здравственог осигурања - 43,3 милиона КМ. Сматрате ли да ће на нивоу БиХ проћи измјене Закона о акцизама којим би дио прихода од акциза за дуван и алкохол ишао у здравство? Колико би новца било обезбијеђено из тог извора?

ТЕГЕЛТИЈА: Одређене мјере морамо заједно да донесемо и сигуран сам да ћемо добити подршку за овај приједлог о акцизама. Ми не планирамо да из акциза покријемо губитак прихода Фонда здравства, већ да обезбиједимо додатна средства за трошкове лијечења изазване конзумирањем дувана и алкохола, који су превисоки. Од тога колико ћемо кориговати акцизе зависи и колико ће бити средстава, али мислимо да се малим корекцијама Фонду може обезбиједити између 35 и 40 милиона КМ.

* ГЛАС: Привреди ће по основу смањења доприноса годишње остати 53 милиона КМ. Колико то, поред смањења рада на црно, може утицати на побољшање њене ликвидности и повећање производње?

ТЕГЕЛТИЈА: Крајем 2013. смо увели неопорезиви дио плате од 200 КМ, на основу чега је привреди остало око 80 милиона КМ. На основу смањења доприноса добиће додатних 53 милиона, што значи да ће им у односу на 2013. годину остати више од 130 милиона КМ. Влада неће одређивати како ће привреда трошити свој новац, али очекујемо да ће они који желе да раде новац трошити, прије свега, на технолошко унапређење производње како би обезбиједили конкурентност, повећали производњу, а тиме и број запослених.

* ГЛАС: Због чега сте се одлучили за увођење јединствене стопе пореза на непокретности и да ли ће по том основу бити смањени намети привреди која је незадовољна досадашњом стопом пореза?

ТЕГЕЛТИЈА: С обзиром на то да је порез на непокретности изворни приход локалних заједница, оне су саме одлучивале о висини оптерећења за своје грађане и привредне субјекте. Свједоци смо да се у појединим општинама сваке године мијењају стопе пореза и да се привредни субјекти различито опорезују. Предложићемо да буде јединствена стопа на непокретности од 0,25 одсто како би се избјегле све слабости честих промјена, те да се нижом стопом од 0,20 опорезују објекти који се користе за производњу. Овим би локалне заједнице имале веће приходе, али нећемо инсистирати ни на чему и не знамо да ли ће се оне усагласити око ниже стопе. И даље смо отворени за разговоре са општинама и градовима. Покушаћемо овим законом да ријешимо и однос Пореске управе и јединица локалне самоуправе са Републичком управом за геодетске и имовинско-правне послове у вези са доказивањем власништва над стварном имовином. Потребно је да знамо ко од привредних субјеката није пријавио имовину.

* ГЛАС: Све чешће се помиње реорганизација Пореске управе и Инспектората РС. Шта је планирано?

ТЕГЕЛТИЈА: Постоји група која се бави унапређењем контроле рада и анализира све што утиче на рад свих контролних органа. Биће одређене мјере које треба предузети у спречавању сиве економије, као и мјере како се у неким областима врши контрола и шта је потребно урадити да би се то унаприједило. Половином марта та радна група ће предложити Влади програм спречавања сиве економије унутар кога ће бити све мјере које се тичу и рада Пореске управе и инспекцијских органа. Не знам да ли ће предложити организационе промјене.

* ГЛАС: Сматрате ли да контролне службе треба да буду ефикасније?

ТЕГЕЛТИЈА: Ефикаснији рад свих контролних органа је неопходан и у њихов рад смо укључили и МУП. Постоји недовољна сарадња између појединих органа. Имамо ситуацију да све инспекције контролишу поједине привредне субјекте, док поједине практично нико не контролише. Програм спречавања сиве економије треба управо да дефинише како да обезбиједимо да сви привредни субјекти буду контролисани у потребној мјери и од свих надлежних органа. Посебна мјера ће бити посвећена контроли рада на црно и контроли нерегистрованих привредних субјеката јер инспекције тврде да нико није надлежан за контролу оних који имају нерегистроване дјелатности.

* ГЛАС: Најављено је да ће се сет закона пред посланицима наћи до краја фебруара, када је реално да се осјете ефекти предузетих мјера?

ТЕГЕЛТИЈА: Ефекти се осјете оног тренутка када се закон примијени. Неки ће бити видљиви у првом мјесецу када дођу на наплату доприноси, привредници ће имати мање обавезе, а позитивни ефекти који иду са новим запошљавањем биће видљиви касније. Цијели сет закона различито дјелује на привредне субјекте и јавни сектор, али циљ нам је да врло брзо почнемо да их примјењујемо.

ПДВ

* ГЛАС: Колику стопу ПДВ-а на основне животне намирнице, лијекове и друге најважније производе ћете предложити, а колика ће бити општа стопа?

ТЕГЕЛТИЈА: Покушавамо већ дуже да уведемо нижу стопу ПДВ-а на основне животне намирнице, на лијекове и другу ужу групу производа, али до сада нисмо имали сагласност ФБиХ. Опредијељени смо да повлашћена стопа треба да се креће на нивоу 50 одсто опште стопе за коју још нисмо донијели одлуку колика би могла бити. Очекујем да ће сет закона бити пред Владом у року од седам, осам дана, након чега ћемо их упутити према Управном одбору УИО. Што се тиче нивоа БиХ, тражићемо и смањење административних такси.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.