Зарада 23 милионера једнака примању чак 76.700 особа у Српској

На огроман јаз у стандарду становништва, по чему је од БиХ гора само Македонија, указало је истраживање које је спровео Центар за истраживања и студије ГЕА из Бањалуке.

Резултати истраживања добијени на основу података Пореске управе РС о опорезивом дохотку показали су да само један одсто особа које остварују доходак у Српској зарађује 3.000 КМ мјесечно или више. Највиши годишњи доходак у РС у 2014. години послије плаћеног пореза износио је 10,9 милиона КМ. Преосталих 99 одсто лица су у 2014. години имала просјечан мјесечни доходак од 584 КМ. Најбогатијих један одсто популације је зарадило колико и 139.000 лица или 42 одсто свих који остварују доходак. Најзначајнији извор примања за 99 одсто особа било је запослење, а за један проценат најбогатијих дивиденда и удио у добити заједно су значили више од запослења.

- Приход од запослења чини најзначајнији и већински приход свих доходовних разреда осим оних најбогатијих. То указује да су разлике у висини плата основни узрок неједнакости дохотка код већине становништва у РС. Међутим, то није крај приче, јер велики број становништва нема запослење, односно нема приход из радног односа или га остварује из нерегистроване активности. Размјера неједнакости постаје већа када укључимо оне без запослења. Из свега се може закључити да је расподјела дохотка у нашој земљи изузетно неравномјерна - истакнуто је у истраживању.

Аутори истраживања су истакли да је у БиХ неједнакост по основу дохотка који укључује све приходе од рада, имовине, пензије, социјалних трансфера и дознака већа од неједнакости на основу потрошње, што указује на постојање значајне неформалне економије или на одређене грешке у мјерењу.

- Анкета о потрошњи домаћинстава за 2011. годину за већину становништва није забиљежила ниво дохотка потребан за подмиривање евидентиране потрошње - наведено је у истраживању уз примједбу да је неједнакост посебно продубљена у послијератном периоду.

Програмски директор Центра за истраживање и студије ГЕА и коаутор истраживања Огњен Ђукић рекао је да је у БиХ на снази феномен све веће неједнокости у друштвима и концентрација богатства међу најбогатијим грађанима.

- БиХ прати тај тренд који се дешава на глобалном нивоу како у развијеним земљама, тако и у земљама у развоју. У истраживању се нисмо бавили узроцима све израженије неједнакости, али најпризнатији економски стручњаци наводе да се иза свега крију одређени елементи глобализације и неолибералне политике - казао је Ђукић.

Он је истакао да је циљ истраживања био да укажу на велике размјере економске неједнакости и да отворе расправу у друштву и међу најважнијим људима који одлучују о том питању.

- Дошло је вријеме да се о економској неједнакости отворено разговара, односно да ли је то оно што желимо, како то утиче на политичке, економске и социјалне процесе у друштву, да ли имамо демократију какву желимо и о конкретним начинима исправљања негативних процеса и посљедица - навео је Ђукић.

Економски аналитичар Горан Радивојац рекао је да су људи који имају богатство потребни БиХ, али да је проблем пасивност њиховог капитала.

- Оно о чему треба расправљати са тим појединцима је употреба тог новца, јер су они у грчу и тај капитал тешко пуштају у процесе, односно јако га тешко инвестирају. Они су веома пажљиви и прате, прије свега, политички амбијент. Са друге стране, популација која је најмање плаћена је нестрпљива. Таква ситуација у средњем року је неодржива - рекао је Радивојац наводећи да би још већи проблем од изражене неједнакости био ако богати појединци покушавају изнијети капитал из БиХ.

Расте јаз и у свијету

У посљедње двије-три деценије дошло је до пораста економске неједнакости унутар већине земаља свијета, што је за резултат имало концентрацију богатства код малог броја најбогатијих грађана и пораст сиромаштва запослених.

Вриједност имовине најбогатијих један одсто становника свијета премашује вриједност имовине остатка популације. Најбогатија 62 појединца на планети посједују богатство које премашује богатство сиромашније половине свијета, односно 3,6 милијарди људи. У посљедњих пет година вриједност имовине 62 најбогатија појединца је порасла за више од 500 милијарди долара, док је имовина сиромашније половине свијета смањена за више од 1.000 милијарди.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.