За злочине у Зеници и Завидовићима био заинтересован и Хаг
Зеница - За злочине почињене над Србима и Хрватима током протеклог рата на подручју Зенице, у вријеме када је начелник Центра служби безбједности био Шефик Џаферовић, био је заинтересован и Хашки трибунал, рекао је извор близак правосуђу БиХ у Сарајеву.
Како је рекао Срнин извор посебно је била заинстеросавана некадашња главна тузитељица Карла дел Понте.
Он је навео да је Хашки трибунал 2006. године тражио од федералних власти документацију у вези са кривичним гоњењима, истрагама и пријавама злочина на подручју Зенице и Завидовића, односно у селима Малине и Ливаде, као и логору Каменица.
У одговору из Кантоналног суда и тужилаштва, из октобра 2006. године, који су у посједу Срне, а које су потписали судија Хилмо Ахметовић и тужилац Харис Хаџиселимовић, наведено је да у архиву не постоје предмети или други документи који би упућивали на чињеницу да је извршен пријем кривичних пријава, захтјеване или вођене истраге или судски поступци у вези са убиствима, окрутним поступањем и злостављањем Срба и Хрвата на том подручју.
"У Хашком тужилаштву нису могли да повјерују да нема никакве документације у вези са тим злочинима, мислећи да је у питању нека грешка, па је тадашњи главни тужилац Карла дел Понте затражила да се Тужилаштву доставе одговори на питања - да ли у архивама Вишег јавног тужилаштва у Зеници, Кантоналног тужилаштва или Тужилаштва Зеничко-добојског кантона постоје икакви досјеи или друге врсте докумената које указују на то да је примљена бар једна пријава, проведена истрага или подигнута и једна оптужница у вези са убиством најмање 24 цивила хрватске националности 8. јуна 1993. на подручју засеока Малине/Бикоши, убиством и окрутним поступањем са три ратна заробљеника, припадника Војске Републике Српске, у селу Ливаде или у логору Каменица на подручју општине Завидовићи у периоду од 21. до 23. јула 1995. и убиством и окрутним поступањем са највише 62 ратна заробљеника, припадника Војске Републике Српске и цивила, у селу Кестен или у логору Каменица на подручју општине Завидовићи, почињеним од 11. до 19. септембра 1995", истакао је Срнин извор.
Он је нагласио да је Дел Понтеова изричито навела случајеве села Малине/Бикоши и Ливаде, као и логор Каменица, прецизирајући и број жртава.
Према његовим ријечима, она је затражила и материјале у сврху боље припреме за суђење у предмету против Расима Делића који се односе на кривично гоњење, истраге или пријављене инциденте у вези са злочинима за које се оптужени терети.
У допису, који је у посједу Срне, а који је упућен Канцеларији службеника за везу с Међународним судом из реда хрватског народа 25. јула 2007. године, Дел Понтеова је затражила да се "посебно претраже кривичне пријаве, досјеи о истрагама или другим врстама докумената тужилаштва, или биљешкама у дјеловодницима у вези са кривичним дјелима на која се односе чланови 36, 37, 38, 42, 52, 172 и 177 Кривичног закона СР БиХ и чланови од 140 до 146 Кривичног закона СФРЈ (који су били на снази у вријеме кад су почињени злочини за које се оптужени Расим Делић терети у оптужници)".
Такође, она захтјева да се по завршетку те претраге достави потпун списак предмета у којима су такви злочини пријављени, истражени или кривично гоњени, при чему, тај списак треба да изгледа као табела. Дел Понтеова наводи и како треба да изгледа табела.
У допису је затражено да се, у случају да тражене информације постоје, Тужилаштву доставе појединости из тих досјеа или докумената, међу којима ће бити имена жртава и починилаца, особа које су покренуле кривично гоњење или поднијеле пријаве о тим злочинима, а посебно назнаке о томе да ли су те пријаве поднесене на иницијативу припадника такозване Армије БиХ.
Тужилаштво истиче да се "ове информације траже без обзира на то да ли је и један горе поменути инцидент био правно оквалификован као убиство, ратни злочин или као било које друго кривично дјело које је у релевантном периоду било кажњиво по важећим законима БиХ".
Канцеларија службеника за везу с Међународним судом из редова хрватског народа упутила је 2. августа 2007. године одговор хашком тужиоцу, односно допис Тужилаштва зеничко-добојског кантона, који је потписао главни тужилац Харис Хаџиселимовић, а у којем, како се наводи, поново потврђују да у архиви не постоје предмети или други документи који би упућивали на чињеницу да је извршен пријем кривичних пријава, захтјева за истрагу или да су подизани оптужни акти у вези са наведеним и захтјевима, те да су "сви подаци у цјелости тачни уз незнатан број штампарских грешака".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
