За игнорисање парламента казна и до 40.000 марака
Сарајево, Бањалука - Након више од годину дана рада, Привремена заједничка комисија оба дома парламента БиХ коначно је предложила закон о парламентарном надзору којим се, између осталог, предвиђа да руководилац неке институције буде новчано кажњен уколико не одговори на питање из парламента или спречава и омета надзор.
Те казне, према закону, зависно од прекршаја крећу се од 60 па до 4.000 КМ за одговорно лице, док институција уколико се оглуши о захтјеве тијела која спроводе надзор или не достави тражене информације може да буде кажњена и са 40.000 КМ.
"Дуго смо радили на закону и три пута је продужаван рад радне групе. Очекујем да буде усвојен и да уозбиљи извршну власт. Овај закон можда је и једини начин да се кроз транспарентност испровоцира одговорност", рекла је Љиљана Зовко, члан Привремене заједничке комисије оба дома парламента БиХ, која је радила на овом закону.
У закону се, између осталог, наводи да парламентарни надзор могу спроводити оба дома парламента БиХ, затим стална радна тијела парламента те ад хок формирана радна тијела која исто тако, рецимо у случају да неко од руководилаца и институција не спроводи препоруке ревизора, могу и дужна су предложити смањење буџета те институције.
"Свако лице из надзиране институције има обавезу да сарађује са тијелом које проводи парламентарни надзор. Посјете тијела које спроводи надзор могу бити најављене или ненајављене, а одговорно лице које спроводи надзор дужно је да омогући приступ свим просторијама у надзираној институцији", предвиђа се, између осталог, овим законом у којем се наводи и то да је тијело које спроводи надзор овлаштено да оствари увид у све информације.
Такође, тијело које спроводи парламентарни надзор може затражити подношење посебног извјештаја од било којег изабраног и именованог званичника, службеника или институције о питањима важним за парламентарни надзор.
"Већина онога што је у закону већ постоји кроз неке друге законе или пословнике. Током расправе очекујемо да буде одређених амандмана да се поправи тај закон који не постоји у региону као такав", рекла је Зовко.
Уколико закон буде усвојен, најмање једном годишње Заједнички колегијум организоваће заједничку сједницу оба дома о теми "Делегати и посланици питају - Савјет министара БиХ одговара".
Закон је дефинисао да ова сједница буде заказана најмање 30 дана раније и да може максимално трајати четири сата, а биће осигурани и услови за директан телевизијски пренос.
"Вриједност усвајања закона о парламентарном надзору је у томе што намеће обавезу надзираној институцији и одговорним и овлаштеним лицима да сарађују са Парламентарном скупштином БиХ", наводи се у образложењу закона о парламентарном надзору.
Шта предвиђа закон
- Парламентарни надзор могу спроводити оба дома парламента БиХ,
- Стална радна тијела парламента, те ад хок формирана радна тијела која исто тако, рецимо у случају да неко од руководилаца и институција не спроводи препоруке ревизора, могу и дужна су предложити смањење буџета те институције,
- Свако лице из надзиране институције има обавезу да сарађује са тијелом које спроводи парламентарни надзор,
- Посјете тијела које спроводи надзор могу бити најављене или ненајављене,
- Одговорно лице које спроводи надзор дужно је да омогући приступ свим просторијама у надзираној институцији,
- Тијело које спроводи надзор овлаштено да оствари увид у све информације,
- Тијело које спроводи парламентарни надзор може затражити подношење посебног извјештаја од било којег изабраног и именованог званичника, службеника или институције.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
