За БиХ нема криптозиме
БАЊАЛУКА - Пад вриједности готово свих криптовалута на свјетским тржиштима још није алармантан и уколико не буде неких нових непредвидљивих околности које су пратиле ову годину, до опоравка би могло доћи током наредне године.
Истакао је ово за “Глас Српске” замјеник директора и руководилац сектора информационо-техничке подршке и развоја прве и највеће криптомјењачнице у БиХ - BSH, Борис Мајсторовић, коментаришући посљедње потресе на овом тржишту који су довели до стрмоглавог пада вриједности критповалута током ове године, гурајући у провалију и моћни биткоин са 83.000 долара на око 17.000.
Шта је главни разлог, да ли је то само због домино ефекта и пада једне од највећих криптоберзи (FTX), за коју неки тврде да је у основи била Понзи шема, или има још неких фактора?
Мајсторовић одговара да је оваквих и сличних криза, које су карактеристичне и за сва остала тржишта, било и у претходном периоду, готово сваке четврте године, те да је банкрот ФТЏ-а само дио те слагалице.
- Сада је до тога дошло због рата у Украјини, енергетске и финансијске кризе, инфлације и подизања референтних каматних стопа. Све то, збирно гледајући, негативно се одразило и на критотржиште, баш као и на оно хартија од вриједности. Ситуацију су додатно закомпликовали банкроти четврте по величини криптоберзе на свијету, али и једне од платформи за позајмљивање новца. Домино ефекат је био неминован. И поред свега, мислим да нема мјеста паници те да ће, како свијет буде излазио из ове глобалне кризе и када дође до оправка привреде од рецесије и пада инфлације, и оно поново стати на чврсте ноге, што би, према мом мишљењу могло бити током наредне године - каже Мајсторовић.
Додаје да не треба заборавити поменути ни да се ово тржиште у неком претходном периоду понашало сасвим атипично од осталих, што се промијенило у посљедње вријеме, те да се и оно почело понашати као и тржиште хартија од вриједности, реагујући на све могуће спољне факторе.
Наводи и како је вриједност криптотржишта током ове године пала за око 65 одсто, што се онда, наравно, рефлектовало и на домаће, истичући како су криптовалуте увијек биле високоризичне, високоволатилне и због тога атрактивне за улагање. Открива да је, иако је дошло до пада промета на домаћем тржишту криптовалута за око 50 одсто, па самим тим и прихода, и даље присутна огромна заинтересованост грађана.
- И поред свега, дошло је до повећања броја оних који учествују у овој трговини. Према неким подацима, три одсто грађана БиХ тренутно учествује у криптотрговини, што је негдје око 100.000 људи. Прво су то само били заљубљеници у ИТ технологије и фриленсери. Данас нема више правила, па нам се тако јављају и домаћице, али и доста правних лица. Све више је и младих људи. Тренутно на нашој берзи имамо 15.000 активних корисника, а недавно сам сазнао и податак да на једној од највећих свјетских берзи има регистровано чак 84.000 људи из БиХ. И тај број стално расте - поручује Мајсторовић.
“Рудари” без посла
Према ријечима Мајсторовића, ова година је била изузетно лоша што се тиче и рударења криптовалута, јер тај “класични” облик добијања криптовалута полако одлази у историју. Како је појаснио, уводи се нови систем, који је искључиво везан за сервере, што је урађено како због веће брзине, тако и због веће исплативости, али и критика због велике потрошње електричне енергије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
