Вашингтон и НАТО бацају сидро на Балкану

Вељко Зељковић
Вашингтон и НАТО бацају сидро на Балкану

БАЊАЛУКА - Иза намјере америчке администрације да издвоји 2,2 милијарде долара војне помоћи за Украјину и још 18 земаља, укључујући НАТО чланице и "регионалне партнере" који су наводно изложени опасности од руске агресије, крије се покушај Вашингтона да разним "аранжманима", па и војним, под своју и контролу НАТО-а стави и "изабране" земље, те повуче коначне границе према Русији.

Каже ово за "Глас Српске" генерал у пензији и бивши начелник Управе за стратегијско планирање Војске Србије Божидар Форца, коментаришући одлуку администрације предсједника Џоа Бајдена која ће "изабраним" земљама омогућити, како је наведено, да у форми америчких грантова и зајмова набаве и купе оружје и војну опрему произведену у САД.

На списку је широки спектар опреме и оружја, од врхунских интегрисаних система ваздушне и ракетне одбране и авиона с фиксним крилима попут Ф-16, до "малог" оружја, граната и муниције.

Према ријечима Форце, они који на све ово гледају са страхом, због неког новог наоружања, не треба да брину, јер план Бајденове администрације у овом случају, изузимајући Украјину, није изазивање ратног сукоба, већ стварање услова за постизање потпуне контроле над земљама које се налазе на овом списку.

- Америка влада Европом. И то није никаква тајна. На овај начин Вашингтон ставља шапу и на ове наше просторе. Овом војном помоћи они за себе желе, по могућности трајно, везати и балканске државе. Неће се либити да на све начине подрже оне који су против Руса. Неће жалити пара. Схватили су да су протеклих деценија изгубили утицај у одређеним земљама и сада то желе променити. Америка је годинама наоружавала и Авганистан. На крају су отишли тамо, и то не туристички већ како би се усидрили између Русије, Кине и Ирана. Сада то сидро желе поставити и на Балкану - каже Форца.

Наводи и да то што је ова војна помоћ планирана и за БиХ, али и самопроглашено Косово, најбоље говори какве су њихове крајње намјере - да БиХ увуку под окриље НАТО-а, чему се противе власти Српске, а да јужну српску покрајину и фактички отцијепе од Србије, односно да Београд призна "фактичко стање на терену".  

Уколико амерички Конгрес, као што се очекује, одобри ову војну помоћ од 2,2 милијарде долара, око милијарду ће бити издвојено за Украјину, а остатак ће подијелити Црна Гора, Албанија, БиХ, Бугарска, Хрватска, Чешка, Естонија, Грузија, Грчка, самопроглашено Косово, Летонија, Литванија, Молдавија, Сјеверна Македонија, Пољска, Румунија, Словачка и Словенија. Ријеч је о земљама који се протежу од Балтика до Медитерана, пресијецајући широки појас дуж цијеле западне границе Русије.

Како је саопштено из Стејт департмента, ова војна помоћ омогућиће поменутим земљама да "спријече и да се бране од пријетњи по њихов суверенитет и територијални интегритет јачањем своје војне интеграције са НАТО-ом и супротстављањем руском утицају и агресији".

Ту су посебно апострофирали "источноевропске партнере", које Пентагон сматра "потенцијално најризичнијим за будућу руску агресију".

Стратегија

Према ријечима директора Програма међународне безбједности у Центру за стратешке и међународне студије из Вашингтона Сета Џонса, САД су препознале проблем који би могао ескалирати у наредних три до пет година, а то је одбрана НАТО-а и земаља чланица овог савеза јер, како је истакао - " Русија не одустаје". Ова америчка администрација, објашњава он, закључила је да је то већи проблем од саме Украјине, те је стога одлучила да се више окрене источноевропским земљама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана