Бизаран случај у заједничким институцијама: Уговор о дјелу му продужавали 18 година

 Ведрана Кулага Симић
Бизаран случај у заједничким институцијама: Уговор о дјелу му продужавали 18 година

САРАЈЕВО - На адресе институција на нивоу БиХ годинама одлазе бројне критике због уговора о дјелу и њиховом трајању, а својеврсни рекордер могла би бити особа из Министарства за људска права и избјеглице, која је у таквом радном односу била пуних 18 година у прихватном центру у Салаковцу.

Иако закон прописује да послови које обавља лице ангажовано по основу уговора о дјелу не могу бити послови који имају континуитет нити послови радног мјеста те тако ангажовани не заснивају радни однос и немају право на регрес, топли оброк и слично, примјери из праксе показују да закон многи веома често остављају по страни.

На то, у готово свим својим извјештајима, указују ревизори, а у посљедњем су издвојили случај особе која је чак 18 година била ангажована по уговору о дјелу, да би, након његовог прекида тужила ресорно министарство. Та особа је, наиме, како је написано и у ревизорском извјештају министарства за 2021. годину, радила по уговору о дјелу 18 година као управник у Избјегличко-прихватном центру Салаковац и Реадмисионом центру у Салаковцу.

Суд БиХ је у пресудама из октобра 2020. и фебруара 2021. године утврдио да је тај службеник био у фактичком радном односу са туженим од јануара 2001. до јануара 2019. године, односно да уговори о дјелу који су закључени представљају уговоре о раду, тако да му је незаконито престао радни однос.

- Суд БиХ је и након друге ревизије другостепене пресуде, пресудом од 10. фебруара 2022. године потврдио раније наводе. Наложено је да тој особи буде успостављен радноправни статус на првобитном радном мјесту или неком другом у складу са стручном спремом и способношћу - наведено је у најновијем извјештају Канцеларије за ревизију институција БиХ о извршењу буџета у 2021. години на том нивоу власти.

Са случајем је упознат и актуелни министар за људска права и избјеглице Милош Лучић. За “Глас” каже да су уговори о дјелу специфични када је ријеч о том министарству, а разлог су пројекти на којима раде особе чији послови нису обухваћени систематизацијом.

- Приједлог измјена систематизације радних мјеста није усвојен годинама, а у овом ресору тако су ангажоване особе које, на примјер, раде на пословима реадмисије. Та радна мјеста немамо међу систематизованим. УНХЦР је био у том пројекту, али је изашао ове године. Ми, по закону, морамо да имамо тај реадмисиони центар. Смањили смо број ангажованих по уговору о дјелу, а они су сад пали на терет министарства - рекао је Лучић.

Не крије и да у министарству имају лица која су ангажована на такав начин, јер им, појашњава, ти кадрови требају, а још немају сагласност за занављање радних мјеста.

- Да бисмо обезбиједили процес рада морали смо то урадити, а ове године смо добили сагласност Агенције за државну службу БиХ да можемо ангажовати лица на одређено радно вријеме и сада смо све који су били ангажовани по уговору о дјелу ангажовали на тај начин - казао је Лучић.

За конкретан случај особе која је 18 година радила по уговору о раду истиче да то није свакидашње, али и да се не може борити с вјетрењачама.

- Ми смо испоштовали одлуку суда, понуђено му је радно мјесто, али не знам коначну одлуку - закључио је Лучић.

Ревизори, с друге стране, годинама упиру прстом у надлежне због уговора о дјелу. Само у прошлој години за уговоре о дјелу те о привременим и повременим пословима искеширана су готово 7,3 милиона марака, од чега се 5,5 односи на уговоре о дјелу. Институције потребу ангажмана особа на тај начин углавном образлажу неусвајањем правилника о систематизацији, као и појавом одређених послова који нису препознати правилницима, сталним одливом запослених због пензионисања или одлазака из институција по другим основама.

“Шихт-листе”

Ревизори су, како су образложили у посљедњем извјештају, анализирајући конкретне случајеве у институцијама БиХ утврдили и да се уговори о дјелу и даље закључују за обављање послова који према опису одговарају радним мјестима по систематизацији те да се за неке води чак и “шихт-листа”, односно евиденција о присуству на послу.

- Поједине институције су путем уговора о дјелу на дуже вријеме поновно ангажовале особе које су претходно отишле у пензију. То је неприхватљива пракса - категорични су ревизори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана