Марко Ђого, за „Глас Српске“: Политика гуши пословање јавних предузећа
Као услов за постављање појединих људи на директорске позиције у јавним предузећима готово никада се не узима у обзир њихово образовање. На руководећа мјеста долазе искључиво они који имају књижицу неке од политичких партија које су на власти. Тако је било раније, иста ситуација је данас, а као резултат такве (не)бриге имамо вишемилионске губитке.
О овој теми разговарали смо и са деканом Економског факултета у Источном Сарајеву Марком Ђогом, који је навео да се за Републику Српску борила једна генерација, али да је однос према истој тој Републици данас поражавајући.
- Многима би било боље да поднесу сада оставке него да се доведу у позицију да се у неким зрелим годинама вуку по судовима. То ће кад- тад морати да се деси - поручио је Ђого.
ГЛАС: Јавна предузећа у Српској настављају по старом утабаном путу да биљеже губитке. Како стати у крај таквој политици пословања?
ЂОГО: Ту су два рјешења. Већина тих јавних предузећа јесу и даље природни монополи. Дакле ту је проблем, ако их заиста приватизујете стављате приватни капитал у позицију да експлоатише ту тржишну позицију. Са друге стране ако их оставите у државном власништву, добар дио тих предузећа је под утицајем политичких партија и њихове потребе да запошљавају страначки кадар до нивоа који предузећа воде у губитке. Лаког рјешења и чаробне формуле нема.
ГЛАС: Та предузећа су без сумње партијски плијен била и остала, а по свему судећи то ће бити и даље. Да ли је то главни разлог зашто су доведена у овакву ситуацију?
ЂОГО: Ту има два правца дјеловања зашто то тако јесте. Први јер постављамо управљачки кадар који није компетентан, а друго јер ту имамо већи број радника него што су предузећу за обављање пословних процеса заиста потребна. Дакле, и једно и друго нарушава профитабилност. Не знам које је горе. Од случаја до случаја, негдје и партијски кадар ипак има неке компетенције или је то научио током времена и може релативно ефикасно управљати предузећима, али је оптерећен вишком запослених. У другим случајевима немате толиког вишка запослених, али имате некомпетентан кадар.
ГЛАС: Да ли је могуће уопште елиминисати политичко уплитање у рад јавних предузећа?
ЂОГО: Није. Јако је то тешко. Они се постављају на те позиције да би задовољили партијске, а не опште друштвене интересе.
ГЛАС: О реформама јавних предузећа у Републици Српској прича се годинама. Вјерујете ли да ће те реформе бити доведене до краја?
ЂОГО: О томе се прича деценију. Имали смо најаву пописа јавних предузећа па онда оне најаве да ће сви директори тих предузећа који направе губитке бити смијењени. Чинило ми се да сам чак код премијера Српске Радована Вишковића заиста видио добру намјеру да се ту нешто направи. Да ли је то у немогућности да се избори са политичким партијама, јер опет и његов положај зависи од подршке истих тих политичких партија, али то никада није доведено до краја.
ГЛАС: Из Владе су најавили још прошле године да ће њихов тим контролисати јавна предузећа. Шта су радили до сада?
ЂОГО: Не бих знао јесу ли ишта практично урадили. Код нас заиста дође као једино рјешење да направимо такав партијски систем да имамо једну партију власти и једну опозиције па да онда једна фракција бар поставља свој кадар и одговара за ситуацију. Не видим рјешење за сву ову ситуацију у којој се ми сада налазимо са десетином неких малих партија гдје свака задовољава своје интересе.
ГЛАС: За све настале губитке у јавним предузећима до сада нико није одговарао. Да ли вјерујете да ће се та ситуација окренути?
ЂОГО: Нико није одговарао, али код нас се људи све више уздају у то да закон никада неће заживјети. Код нас имате ситуацију да се медицинским радницима исплаћују нето плате, али без пореза и доприноса. То је драстично кршење закона. Ако ова држава икада заживи, директори свих болница и домова здравља мораће у затвор. У неравноправан положај доведени су приватни и јавни сектор, јер у приватним предузећима ако до одређеног датума у мјесецу не уплатите порезе и доприносе долази инспекција, одмах пише драстичне казне. За Републику Српску борила се једна генерација, али ово како се ми односимо према њој је поражавајуће, јер та неозбиљност да допустите некоме да исплаћује плату без доприноса је за сјести и плакати.
Минималац
ГЛАС: Многа јавна предузећа доведена су у проблеме због раста минималца од почетка године на 900 марака. Да ли је и тим Влада показала небригу за њих?
ЂОГО: Вјерујем да Влада при доношењу те одлуке није на уму имала јавна предузећа. Они су у положају да могу да коригују цијене својих услуга, они могу терет повећања минималца пребацити на грађане. У много већем проблему су приватна предузећа, извозно оријентисана, која не могу тај терет да пребаце на своје кориснике.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
