Свјетска банка: У БиХ није лако бити ни дијете

nezavisne.com 13.10.2018 09:54

Вашингтон, Бањалука - Дијете рођено данас у БиХ има 62 одсто шансе да оствари пуну продуктивност, једно од десеторо дјеце имаће потешкоће у развоју, а образовни систем не пружа довољан квалитет, неке су од оцјена у новој студији Свјетске банке о индексу људског капитала.

Према овим критеријумима, БиХ се налази на 58. мјесту у свијету од укупно 157 рангираних земаља. Србија је рангирана веома високо, на 27. мјесту, док је Словенија на 13. мјесту. Хрватска се налази на 36. мјесту, Црна Гора на 59, а Македонија на 88. мјесту.

Овај индекс Свјетска банка рачуна на основу вјероватноће да ће дијете преживјети пету годину, уписа у школу, квалитета учења, здравог развоја и шансе досезања зрелије животне доби.

Судећи према њиховим подацима, шансе за најбоље изгледе у нашем региону имају дјеца у Словенији, Србији и Хрватској, док су дјечје шансе у БиХ на нивоу шанси у Албанији и Црној Гори. Од БиХ горе је бити дијете једино у Македонији и на Косову.

Иако дијете у БиХ довољно година проведе у школи до 18. године, Свјетска банка истиче да је квалитет образовања слабији и да, кад се урачуна колико дјеца стварно могу научити, у школи проведу ефективно 8,6 година од 11,7 колико иду у школу.

У БиХ ће, према овим подацима, 91 одсто петнаестогодишњака доживјети 60. годину, а та статистика обухвата скуп свих могућих фаталних и нефаталних здравствених исхода с којима ће се дијете рођено данас суочити као одрасла особа под тренутним околностима.

Занимљиво је да у БиХ дјевојчице имају нешто боље шансе да постигну успјех од дјечака. Наиме, дјевојчице имају нешто боље шансе да доживе шездесету, а имају и већу ефективну могућност стицања знања у школи.

Иако дјеца у БиХ имају мање шансе за успјех од већине земаља у региону, Свјетска банка опажа да су шансе боље у односу на зараду. То значи да дјеца у породицама с нижим приходима у БиХ имају веће шансе за успјех него дјеца у породицама са сличним приходима у другим земљама региона.

Александар Милић, психолог, каже да дјеца у БиХ ни по једном основном критеријуму квалитета живота и потенцијала да се формирају као личност не заостају у односу на своје западноевропске вршњаке.

Иако признаје да постоји значајна економска предност у земљама Запада, практични подаци показују да дјеца са нашег поднебља добро успијевају у животу.

“У компарацији успјеха наше дјеце од периода послије рата па наовамо, она предњаче у својој ефикасности када се нађу у западним земљама”, рекао је он.

У остатку Европе, наши услови су слични условима у Бугарској, Румунији, Мађарској, Турској, Украјини, Молдавији и земљама Кавказа, док је Русија у вишој зони у односу на ове земље.

Очекивано, најбољи скор имају нордијске земље, Финска, Шведска, Данска и Норвешка, а Западна Европа, укључујући и Њемачку, такође има веома висок скор. Најгоре је бити дијете у афричким земљама, као на примјер у Нигерији. У тој земљи свако десето дијете не доживи пету годину, ефективно проведе у школи око четири године, 56 одсто дјеце има неки облик отежаног развоја, а 65 одсто их преживи 60. годину.

Најбоље рангирана земља свијета је Сингапур, док су иза њега Јужна Кореја, Јапан, Хонг Конг и Финска. Најгоре су пласирани Чад, Јужни Судан, Нигерија, Мали и Либерија.

Занимљиво је да је Индија изразила протест према Свјетској банци, негодујући због ниског скора који су добили. Наиме, Свјетска банка их је ставила на 115. мјесто, што значи да дијете у Индији има релативно лоше изгледе да досегне пуну продуктивност као одрасла особа.

Индијска влада је издала саопштење да ће игнорисати овај индекс и да ће наставити своје “програме који одузимају дах”, како би “трансформисали квалитет и лакоћу живота за сву своју дјецу”.