Скенирање листића изборна авантура

Жељка Домазет
Скенирање листића изборна авантура

Сарајево - Измјенама Изборног закона БиХ које предвиђају промјене на бирачким мјестима, укључујући и скенирање гласачких листића, ушли бисмо у изборну авантуру, а не у законом дефинисан процес спровођења избора, упозорила је јуче предсједница Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ Ирена Хаџиабдић.

Она је истакла да је предложена радикална реформа изборног процеса и да је нереално да буде примијењена на октобарским општим изборима.

- Можемо доста тога ријешити подзаконским актима, али не можемо мијењати Изборни закон. У случају измјене закона треба спровести јавне набавке у кратком времену, обезбиједити средства за набавку опреме, спровести анализу стања на терену, тестирати опрему, едуковати оне који треба њом да рукују и бираче. Због тога је нереално да измјене могу бити примијењене на општим изборима - навела је Хаџиабдићева.

ЦИК БиХ је и у мишљењу упућеном Дому народа Парламента БиХ навео да предложене измјене закона нису прецизне и да би у случају усвајања могле створити низ проблема. У ЦИК-у су навели да предложена рјешења, која поред скенирања листића укључују и увођење камера на биралиштима и узимање отиска прста гласача, нису прихватљиво и да у случају примјене предложених новина постоји велики ризик да ток и вријеме избора буду поремећени што се може одразити на цијели процес. Озбиљне примједбе на предложена рјешења изнијеле су и агенције за заштиту личних података и за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ.

Из ЦИК-а је најављено да ће између 7. и 9. маја расписати опште изборе. Хаџиабдићева је појаснила да би, ако Парламент БиХ на некој од наредних сједница усвоји поменуте измјене Изборног закона, могли имати огроман проблем јер би избори били расписани по једним, а спроведени по другим законским одредбама.

С друге стране, додала је, измјене Изборног закона које се тичу равноправности народа и превасходно попуњавања Дома народа Парламента ФБиХ могуће су и послије расписивања избора.

- Тражење рјешења треба наставити и у изборној години, иако је то врло непопуларно и противно међународним стандардима. Ми ћемо чекати све док законодавац има обавезу да испуни одлуку Уставног суда БиХ у вези са овим измјенама. Та рјешења су нам неопходна да бисмо завршили изборе. Ако законодавци дођу до њих и у јануару 2019. године добро су дошла, иначе имамо огроман проблем - упозорила је Хаџиабдићева.

Измјене Изборног закона које се тичу увођења нових технологија јуче је поново требало да разматра Дом народа Парламента БиХ, али је сједница одгођена због недостатка кворума усљед недоласка три хрватска делегата. На сједници се нису појавили Љиља Зовко и Зденка Џамбас из ХДЗ-а БиХ и Марио Караматић из ХСС-а. Замјеник предсједавајућег Дома народа Бариша Чолак из ХДЗ-а БиХ демантовао је спекулације да је Клуб Хрвата бојкотовао сједницу да не би биле усвојене измјене закона.

- Зовко није дошла због смртног случаја у породици, Џамбас је болесна, а Караматић је јавио да не може доћи на сједницу - рекао је Чолак.

Други замјеник предсједавајућег Дома народа Сафет Софтић из СДА сматра да недолазак три хрватска делегата на сједницу представља "куповину времена" да би се ушло у расписивање избора без измјена Изборног закона БиХ.

Нова сједница Дома народа заказана је за 15. мај. Предсједавајући Дома народа Огњен Тадић из Народне странке изразио је наду да ће 15. маја усвојити предложене измјене закона, али је додао да више није могуће да оне буду примијењене на опште изборе.

Иза  приједлога измјена закона стоје СДП, СББ и ДФ, а у Дому народа подржали су га СДА, СДС, Народна странка и један хрватски делегат. Против су били СНСД, ДНС и преостали хрватски делегати јер су стигле касно да би биле примијењене на општим изборима.

Прислушкивање

Делегати Дома народа Парламента БиХ јуче је требало да се изјасне и о три приједлога измјена Закона о кривичном поступку, али је и то одгођено због недостатка кворума.

Уставни суд БиХ је у јулу 2017. године дао задатак власти на нивоу БиХ да у року од шест мјесеци усвоји измјене овог закона. Оне се односе на посебне мјере праћења и прислушкивања особа осумњичених за тероризам и друга тешка кривична дјела, које су према важећем закону временски неограничене.

- Сада је на потезу Уставни суд, а ради се о институцији која је у току овог мандата изазвала више политичких криза. Тамо сједе политичке личности које су биле високи функционери политичких странака и имају очигледне везе са политичким странкама и данас - рекао је Огњен Тадић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана