Сергеј Аксјонов: Становници Крима поносни што живе у Русији

"Тренутна ситуација у Украјини је у ћорсокаку. Власт не жели да чује југоисток Украјине", истакао је Аксјонов у интервјуу за "Независне".

Он каже да су прије независности Кримом фактички руководили владари из Кијева који су били забринути својим корпоративним интересима, што је довело до осиромашења становништва.

"Становници Крима су у емоционалном успону, осјећају се поноснима због тога што живе у Русији. Сада се знатно повећавају пензије, плате, креирају се повољнији услови за мало и средње предузетништво", нагласио је Аксјонов.

НН:   Да ли пратите ситуацију на истоку Украјине и какве су Ваше процјене?

АКСЈОНОВ:   Ми пажљиво пратимо догађаје који се дешавају на југоистоку Украјине. Многи имају тамо родбину, колеге и пријатеље. Становништво Крима у складу са својим могућностима помаже избјеглицама, које нам стижу.

Као званично лице не могу савјетовати и препоручивати, али пружам им моралну подршку. Народ југоистока брани своја људска и грађанска права, слободе и своју земљу.

НН:   Какво би рјешење, према Вашем мишљењу, било најбоље за Украјину?

АКСЈОНОВ:  Прије свега је неопходно дочекати завршетак процедуре предсједничких избора од 25. маја. Али тренутна ситуација у Украјини је у ћорсокаку. Кијевски "пучисти" не могу чак да се договоре између себе, а камоли са народом. Власт не жели да чује југоисток Украјине, што изазива још већи протестни настрој. Мора бити усвојен нови Устав. Мора бити спроведена политичка реформа, прије свега, у вези са децентрализацијом власти. Морају бити одржани демократски избори. На власт треба доћи нова политичка елита, која неће дијелити земљу на запад и исток, него ће радити за добробит читавог народа Украјине. Желим вјеровати у то.

НН:   Да ли је могуће упоређивати статус Крима након поновног уједињења са Руском Федерацијом са његовим положајем у саставу Украјине, или је ријеч о другачијим уставноправним оквирима?

АКСЈОНОВ:  Нови статус Крима у саставу Русије чак није могуће упоређивати. У Украјини смо тада само се називали аутономном републиком. Фактички, нама су руководили владари из Кијева. Они су били више забринути својим корпоративним интересима. Са таквим руководством Крим је вјештачки постао субвенционисана регија. Дошло је до осиромашења становништва.

Прошло је сасвим мало времена, али ситуација се у потпуности промијенила. Порези и приходи остају у буџету Крима. Видљив је и економски раст, побољшава се социјално благостање, проширују се права муниципалних власти, друштвених организација, прије свега национално-културних. Поштују се хуманитарна права свих етничких група на полуострву.

Половини грађана Украјине више од 20 година фактички је било одузето право да одлучују којим ће језиком говорити, које свјетиње поштовати, као и право продубљивања родбинских веза са братском Русијом. За разлику од Украјине, на Криму постоје три државна језика: руски, украјински и кримско-татарски. Ове чињенице говоре о томе да је Крим већ почео да се успјешно развија.

Тренутна ситуација у Украјини је у ћорсокаку. Власт не жели да чује југоисток Украјине

НН:   Какви су економски приоритети Крима? Шта ће бити основ за привредни развој?

АКСЈОНОВ:  Нећемо бити на издржавању федералног буџета. Имамо све могућности за то. У украјинско доба сви приходи су углавном ишли у државни буџет. Сада они остају у Криму. Узгред речено, главни порески обавезник према буџету код нас је "Черноморњефтјегаз". Очекујемо да до краја године ово предузеће обезбиједи кримском буџету око 250 милиона долара прихода. Уз подршку Владе Руске Федерације и ресорних министарстава ради се на федералним социјално-економским програмима. Они предвиђају квалитетну промјену социјалне и прометне инфраструктуре, система водоснабдијевања, гасификације села. Такође активно радимо на енергетској безбједности полуострва.

НН:   Након поновног уједињења Крима са Русијом већ је прошло неко вријеме. Како се мијења свакодневни живот људи?

АКСЈОНОВ:  Повратак Крима у Русију је догађај од историјског значаја. Становници Крима су у емоционалном успону, осјећају се поноснима због тога што живе у Русији. Сада се знатно повећавају пензије, плате, креирају се повољнији услови за мало и средње предузетништво, што омогућава смањење незапослености. Постављена је јака правна преграда корупцији. Осјећамо и подршку становништва Крима.

НН:   Ви знате да у свијету постоје различити ставови према поновном уједињењу Крима са Русијом. Како Ви оцјењујете процедуру уласка у састав Руске Федерације?

АКСЈОНОВ:   Један од универзално признатих принципа међународног права јесте право народа на самоопредјељење, тј. на колективни избор своје заједничке судбине. Код нас је 16. марта одржан свекримски референдум о статусу полуострва. Грађани Крима су морали изабрати између државне самосталности Крима у саставу Русије и проширења неких пуномоћи Аутономне Републике Крим у саставу Украјине. Више од 96 одсто становника Крима је гласало за кримску државност у саставу Руске Федерације. Политичари из САД и западне Европе због својих геополитичких интереса не желе прихватити вољу становништва Крима. Закон о примању Крима и града Севастопољ у састав Руске Федерације, који је потписао Владимир Путин, прошао је кроз све неопходне уставне процедуре. Проглашење Републике Крим и Севастопоља новим субјектима Руске Федерације је законито и праведно.

НН:   С обзиром да не постоји административна копнена граница између Крима и остатка Русије, на који начин ћете рјешавати транспортне и друге инфраструктурне проблеме?

АКСЈОНОВ:  Кримска влада заједно са Министарством регионалног развоја Руске Федерације и другим централним ресорима израђује концепцију програма "Социјално-економски развој Кримског федералног дистрикта до 2020. године". У оквиру овог свеобухватног програма ће бити спроведени пројекти модернизације цјеловите инфраструктутре Крима, и то је, најприје, градња моста или тунела кроз Керчки пролаз, реконструкција терминала аеродрома, обнова жељезничких путева. Ово ће омогућити полуострву да прошири свој туристички потенцијал као љетовалиште међународног нивоа.

НН:   Може ли Крим играти неку значајнију улогу у повезивању енергетских коридора Русије са Европом? Видите ли Ви у овом перспективу?

АКСЈОНОВ:  Крим може играти извјесну улогу у енергетским односима Русије и Европе. Али ово је питање за дугорочну перспективу. Морамо обезбиједити, прије свега, своју енергетску сигурност.

НН:   Који народи, осим руског, живе на Криму и какав је њихов статус сада у оквиру Русије?

АКСЈОНОВ:  Нећу набројити све. Има их више од 120. Према Уставу Републике Крим, сви народи су једнаки и сваки од њих има право на развој свог матерњег језика, васпитавање и образовање на свом језику, очување културно-историјских споменика. У овоме је залог мира и слоге.

НН:   Да ли пратите ситуацију у бившој Југославији, какве су Ваше оцјене? У процесу отцјепљења Крима од Украјине Ви сте акивно позивали на косовски преседан. У коликој мјери је он утицао на одлуку о независности?

АКСЈОНОВ:  Косово се отцијепило цијеном многих људских живота кроз жестоку војну операцију NATO-а. Европа и САД ово зову уникатним случајем. Спреман сам да дискутујем о тако постављеном питању. Кримски преседан, међутим, стварно је уникантан случај. Ми се радујемо и поносимо тиме да се повратак Крима у Русију десио без пуцњаве и људских жртава. Ово је заслуга свих његових становника. Ситуација са распадом Југославије у неком смислу ме подсјећа на догађаје који се сада дешавају на Украјини. Не дај боже да и овдје почне војна операција NATO-а. Нема ништа вредније од живота човјека! Зато не разумијем политику дуплих стандарда коју воде Европа и САД.

НН:   Шта очекујете у политичком смислу од Босне и Херцеговине и Србије?

АКСЈОНОВ:   У име становника Крима желим изразити захвалност држављанима БиХ и Србије на признању резултата свекримског референдума. Ово је још један доказ братског једињења словенских народа. Надам се даљем ширењу хуманитарне и економске сарадње са вашим земљама. Дођите код нас. Ми смо отворени за пријатеље, за узајамно корисни дијалог.

Путин - човјек дјела  и високих принципа

НН:   Шта значи за Вас предсједник Руске Федерације Владимир Путин? Како Ви оцјењујете његову политику?

АКСЈОНОВ:   Вишепута сам се састао са Владимиром Путином. И сваки пут се увјеравам да је он човјек дјела и високих државних принципа. Становници Крима као и већина руских држављана повезују нови препород Русије са нашим предсједником. Његово мишљење за нас је утемељавајуће. Да кажем више тога, Нову годину смо дочекивали по московском времену, и поздравни говор Владимира Путина нама је био близак и родан. Ми се поносимо тиме да он ужива заслужено поштовање у свијету. Баш захваљујући њему Русија је постала снажан геополитички играч.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.