Сарајево пуно помилованих злочинаца
Сарајево - Случај Енвера Зорнића, који је због пресуде за убиство српских и хрватских цивила у Сарајеву крајем прошле седмице под притиском јавности смијењен са функције директора “Топлана Сарајево”, само је један у низу оних који су осуђени на папиру, али који нису одлежали казну захваљујући тадашњем предсједнику Предсједништва тзв. Републике БиХ Алији Изетбеговићу.
Сарајевски Војни суд Зорнића је у августу 1993. године осудио на десет година и два мјесеца затвора, али он је према сопственом признању у затвору одлежао само два и по мјесеца. Гостујући на сарајевској “Фејс ТВ”, он је рекао да га је помиловао Алија Изетбеговић, али није рекао због чега.
- Сјећам се да је у акту писало да је то било помиловање одлуком Предсједништва, али се не сјећам образложења - рекао је Зорнић, наводећи да је “то морало бити у складу са законом”.
Инспектор за ратне злочине МУП-а РС Симо Тушевљак каже за “Глас Српске” да нема сарајевског насеља у коме није постојао логор за Србе, у којем неко од Срба није убијен или није био жртва ратног злочина, али истиче да ни Зорнић ни било ко други није одлежао цјелокупну казну.
- И тамо гдје је под притиском јавности или гдје је убијен неки Хрват, као што је у Зорнићевом случају убиство функционера ХДЗ-а БиХ Јосипа Гогале који је 1992. био директор Републичке управе прихода и муж пензионисаног судије Врховног суда ФБиХ Зорице Гогале правда није задовољена до краја. За то се потрудио Алија Изетбеговић и тадашње Предсједништво БиХ, које је 1995. помиловало све оне које је током рата осудио Војни суд и то за кривично дјело убиства, иако је и тада било јасно да постоје сви елементи кривичног дјела ратног злочина - каже Тушевљак.
Он додаје да су сви помиловани 1995. године и да им те пресуде касније нису биле сметања при обављању било којих функција.
- Није само у питању Зорнић, него и многи други извршиоци ратних злочина у Сарајеву који до данас нису одговарали, иако се зна да је у Сарајеву постојало укупно 126 логора у које су Срби затварани, пребијани, мучени, жене силоване… Нико за то није робијао, а ако је неко и осуђен, те казне су биле минималне и за њих су помиловани - каже Тушевљак.
Он објашњава да је и по тадашњем законодавству осуђеник морао да одлежи двије трећине казне да би могао бити помилован.
- Ако је осуђен на десет година и два мјесеца у августу 1993. године, сасвим је јасно да до 1995. није могао да одлежи двије трећине казне. Све то говори да се и тада радило о политичкој одлуци и да су, у ствари, награђени они који су чинили ратне злочине над Србима у Сарајеву - каже Тушевљак.
Он истиче да су сви из “Зорнићеве групе” који су притворени 1993. године у “Виктор Бубањ” смјештани у ћелије са Србима.
- Тада је настао прави пакао за Србе који су се налазили у логору, јер су их притвореници нон-стоп тукли и малтретирали. Према изјавама тадашњих логораша, у том периоду им је било теже него икада - казао је Тушевљак.
Пресуда
Енвер Зорнић је у августу 1993. године као првооптужени осуђен на десет година и два мјесеца због убистава српских и хрватских цивила у Храсну. Другооптужени Изет Тињак осуђен је на петнаест година робије, Амир Хусић на дванаест година, Мирсад Ашани је као и Зорнић добио десет година и два мјесеца, Енвер Џанко пет година и осам мјесеци, док су Џемал Хрустановић и Исмет Тињак осуђени на по три мјесеца затвора.
Према пресуди, убили су, а потом спалили у напуштеној кући у Вараждинској улици у Сарајеву Јована Поповића, Јосипа Гогалу, Јагоду Јанковић, Сретена Нинковића и Добрилу Вулетић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
