Привредни криминал појео 41,4 милиона КМ
Бањалука - Материјална штета причињена привредним криминалом у Српској током прошле године износила је 41,41 милион марака и мања је за 92,83 милиона у односу на претходну годину.
Упркос драстичном паду, обим штете је био, ипак, већи за 13,17 милиона КМ у односу на 2014. годину.
Начелница Одјељења за односе са јавношћу Министарства унутрашњих послова РС Мирна Миљановић казала је да материјална штета настала извршењем кривичних дјела привредног криминала у 2016. износи 41,41 милион, док су починиоци тих кривичних дјела остварили противправну имовинску корист од 37,19 милиона КМ.
- Откривена су и пријављена 744 кривична дјела привредног криминала, што је за три одсто више него у 2015. години, када су евидентирана 722 оваква дјела. Тужилаштвима је поднесено 508 извјештаја о почињеним кривичним дјелима против 664 лица. Број поднесених извјештаја у 2016. је у односу на претходну годину већи за 2,6 одсто, а лица за 5,6 одсто - казала је Миљановићева.
Нагласила је да су најбројнија кривична дјела привредног криминала у 2016. години била скидање или повреда службеног печата, несавјестан рад у служби, злоупотреба службеног положаја или овлашћења, пословна превара, фалсификовање новца и проневјера.
Један од разлога за знатан пад штете привредног криминала јесте и тај што су 2015. годину обиљежили случајеви Балкан инвестмент банка и Бобар банка у којима је причињена вишемилионска штета. МУП РС је у новембру 2015. поднио Специјалном тужилаштву РС извјештај против 21 особе осумњичене да су оштетиле Балкан инвестмент банку за више од 56 милиона КМ. Полиција је Тужилаштву БиХ поднијела извјештај против четири особе које су осумњичене за злоупотребе у Бобар банци у вриједности од око десет милиона КМ.
Економски аналитичар Горан Радивојац рекао је да се тешко у овом случају изјаснити да ли је и за колико привредни криминал смањен.
- Против привредног криминала можемо се борити, али га не можемо искоријенити и не постоји држава на свијету гдје он није присутан, па и у оној најмањој могућој мјери. Ријеч је о фактору који доминира сваким друштвом - рекао је Радивојац.
Нагласио је да су два битна процеса у контролисању и смањењу привредног криминала, а то су поједностављивање читавог система, од финансијског пословања до надзора, а након тога контрола тог система.
- Код нас је све компликовано јер имамо више прописа који су различити и неусаглашени па се дешава да имамо контрадикторне одредбе два или више закона. Ако успијемо да поједноставимо систем, мислим да можемо имати боље резултате и у борби са привредним криминалом - навео је Радивојац.
Штета од привредног криминала (милиона КМ)
2016. - 41,41
2015. - 134,24
2014. - 28,24
Најчешћа кривична дјела привредног криминала у 2016. години
218 - Скидање службеног печата
69 - Несавјестан рад у служби
64 - Злоупотреба службеног положаја
60 - Пословна превара
55 - Фалсификовање новца
54 - Проневјера
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
