Пренијети посмртне остатке Петра Кочића из Београда у Бањалуку

"На београдском гробљу, гдје је сахрањен, он је само један од многих. У Бањалуци би био први међу осталима. Једна од задаћа друштва жЗмијањеж била је да се пренесу његове кости. То се никад није десило", рекао је Милошевић на предавању "Петар Кочић – Крајишки барјак слободе" које је синоћ одржао у Музеју Козаре у Приједору.

Он је подсјетио да је Кочићева супруга Милка наџивјела Петра неколико деценија и да она није дозвољавала пренос посмртних остатака.

"У неким тренуцима када би била спремна да разговара о преносу његових посмртних остатака, онда ми, такви какви јесмо, неспретни и често неспособни, чак нисмо ни знали гдје да га сахранимо у Бањалуци. Предлагали су неколико различитих локација, али ниједна није одговарала и свако је имао нешто да приговори", навео је Милошевић, који је професор на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци.

Према његовим ријечима, та идеја која се појавила у неким бањалучким круговима остаће ти и даље "стидљива док то и ако икад власти Републике Српске званично не покрену".

"Приватне иницијативе тешко да ће уродити плодом", додао је Милошевић.

Историчар Ведрана Адамовић, виши кустос Музеја Козаре, у свом предавању "Култура сјећања - култура трајања" говорила је о везама Петра Кочића са Приједором, од његових пријатељстава са сликаром Пером Поповићем, стипендистима "Просвјете" Васкрсијем Обрадовићем и Светозаром Зрнићем, адвокатом Живком Њежићем и писцем Васом Кондићем, преко удружења и институција који су носили или још носе његове име све до позоришног фестивала "Кочићева српска сцена" који је трајао од 1993. до 2006. године.

"Споне Петра Кочића са нашим градом су вишеструке, неке непосредне, а неке посредне, личне природе", навела је Адамовићева.

Она је нагласила да часопис "Развитак" из 1937. године чува свједочење о томе како је приједорски пододбор друштва "Змијање" био јачи чак и од матичног одбора у Бањалуци.

"Бањалука је највећа и најјача, са највише културних људи и са најјачим изворима, па је природно било да на она и поведе и даје примјер осталима. А показало се друкчије: примјер даје Приједор", наводи се у "Развитку".

Адамовићева подсјећа да је приједорско "Змијање" тада бројало више од 300 чланова, имало библиотеку од 1.200 књига и читаоницу са 70 посјетилаца дневно, организовало предавања, забаве и састанке и помагало омладину.

"Приједор је предњачио по много чему у прошлости, само што је стање у доба општег народног полета лако било напредовати. Али, кад Приједор овако лијепо ради и предњачи и данас, у доба опште пометености и малодушности, онда то заиста треба признати и истаћи. Већ и ради тога не би ли се и друга мјеста на њега угледала, и то не само она мања, него и њему равна, па и већа која је Приједор овим својим радом застидио", стоји у чланку "Развитка", часописа чији је један од оснивача и само "Змијање".

Музеј Козаре у Приједору организовао је ова предавања поводом 100 година од смрти великог књижевника и националног борца Петра Кочића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.