Пред судијама Уставног суда БиХ и њихове неуставне одлуке
САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Уставни суд БиХ требало би да на дводневној пленарној сједници, која почиње данас, разматра захтјев 15 чланова Представничког дома Парламента БиХ за рјешавање спора између БиХ и Републике Српске у вези са актима које је усвојила Народна скупштина почетком децембра прошле године.
Ријеч је о Декларацији о уставним принципима и четири информације, односно закључка у вези са правосудним институцијама БиХ, преносу надлежности са РС на ниво БиХ у области одбране и безбједности те индиректног опорезивања, а које су усвојене на посебној сједници републичког парламента 10. децембра 2021. године.
Потпредсједник НСРС Милан Петковић за “Глас” каже да Уставни суд БиХ не би требало ни да разматра та документа јер није ријеч о општим актима.
- Једина логична одлука јесте да се Уставни суд прогласи ненадлежним, али познајући досадашњу праксу те правосудне институције и утицај који на њу имају међународна заједница и бошњачке партије, неће ме изненадити било која одлука тог суда - рекао је Петковић.
Биће свакако занимљив став Уставног суда ако прихвати да разматра материјале које је усвојила Скупштина. Наиме, у Декларацији о уставним принципима, између осталог, наведено је да се међународни уговори могу мијењати анексима које закључују стране, а никако одлукама ненадлежних органа, што је чињено бројним одлукама високог представника и Уставног суда БиХ. Истакнуто је и да су сви закони које је наметао високи представник неуставни, јер нису донесени по предвиђеној уставној процедури у Парламенту.
- Сви наметнути закони које је потврђивала Парламентарна скупштина позивајући се на члан 4.4.а. Устава БиХ су неуставни. Устав БиХ је јасан - Парламентарна скупштина је одговорна за доношење закона за спровођење одлука Предсједништва или извршење надлежности Парламентарне скупштине према овом Уставу па стога није ни имала надлежност да усваја законе које је наметао високи представник - пише у декларацији.
Споразумима ентитета о одбрани, о порезу на додату вриједност те Високом судском и тужилачком савјету БиХ, подвучено је, те надлежности нису трајно пренесене на ниво БиХ, јер им нису претходиле измјене и допуне Устава да би се створио уставни основ. Није било ни накнадних уставних промјена па су и те надлежности неуставне и самим тим привремене.
Одбрана и војска по Дејтонском споразуму су надлежност ентитета, што потврђује члан 5.5. Устава БиХ, а у декларацији дио текста је посвећен и Уставном суду БиХ.
Неусклађеност
У усвојеној декларацији пише и да Народна скупштина сматра да садашњу неусклађеност надлежности пренесених на ниво БиХ без промјене и допуне Устава БиХ као Анекса 4. Дејтонског споразума треба превазићи/ријешити досљедном примјеном одредбе Устава БиХ, који недвосмислено прописује да ће се ентитети “у потпуности придржавати овог Устава БиХ”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
