Повећање минималца диже стандард, али и подстиче рад на црно

Маријана Миљић
Повећање минималца диже стандард, али и подстиче рад на црно

Бањалука - Повећање најниже плате у Српској имало би позитиван ефекат на животни стандард радника који примају минималац и приходе од пореза и доприноса, али би могло донијети и низ проблема попут раста сиве економије и рада на црно.

Минимална плата која је загарантована законом тренутно износи 370 марака, али је одмах послије усвајања новог Закона о раду покренута иницијатива да буде повећана. Законом о раду у РС предвиђено је да најнижу плату утврђује Влада РС на приједлог Економско-социјалног савјета у којем сједе и представници Уније удружења послодаваца и Савеза синдиката РС. Ако Економско-социјални савјет не утврди приједлог, одлуку о најнижој плати доноси Влада узимајући у обзир кретање плата и раст производње и животног стандарда у РС. Законом је прописано да се износ минималне плате утврђује у посљедњем кварталу текуће за наредну годину.

Према подацима Пореске управе РС, минималну плату у октобру прошле године добило је 24.242 запослених. Подаци Фонда ПИО РС за новембар 2014. показују да је на минималац било пријављено 25.327 радника.

Директор Уније удружења послодаваца РС Саша Аћић каже да би, с обзиром на то да је Законом о раду прописано да се најнижа плата утврђује у посљедњем кварталу текуће за наредну годину, преговори о минималцу требало да почну тек у октобру.

- Уважавајући све параметре за утврђивање најниже плате сматрамо да не постоји основ за њену корекцију. Поред тога, према европским стандардима, оптимално је да најнижа плата износи до 40 одсто од просјечне, док је у РС тренутно тај просјек 45 одсто - рекао је Аћић.

Он каже да би негативни ефекти повећања минималне плате били раст сиве економије, односно рада на црно, нарушавање односа плата у нискоакумулативним гранама те да би дјеловало дестимулативно и на развој предузетништва.

Највећи број радника који је пријављен на минималац је у предузетничким радњама, угоститељству и трговини. Директор Занатско-предузетничке коморе РС Јовица Братић истиче да би повећањем најниже плате био знатно повећан износ новца који предузетници треба да уплаћују за доприносе које и сада тешко уплаћују.

- То би сигурно натјерало предузетнике да одјављују раднике или не пријављују оне које би запошљавали. Плашим се да би буџет РС и фондови остали и без износа доприноса који су до сада предузетници уплаћивали на најнижу плату - рекао је Братић.

Истакао је да је најнижа плата у РС срамотна, али да послодавци за сада не могу издвојити више због великих обавеза које плаћају.

- Влада би требало да смањи порезе и доприносе на плате, чиме би била отворена и могућност повећања минималца. Овако се плашим да би од раста минималца било више штете него користи - истакао је Братић.

Предсједник Удружења трговаца РС Богдан Марјановић каже да би повећањем минималца услиједило отпуштање запослених.

- Трговци не би могли издржати повећање обавеза и било би отпуштено око 30 одсто радника у трговини - казао је Марјановић и додао да су упутили захтјев Влади РС за преговоре да не би услиједило повећање минималца по кратком поступку.

У Савезу синдиката РС сматрају да би најнижа плата требало да износи пола просјечне плате. Тренутни просјек плате у Српској је око 830 марака, што значи да би минималац према синдикалним захтјевима износио 415 КМ.

- Синдикат неће одустати од овог захтјева. Тражимо да буду заштићени радници који примају најнижу плату. Растом минималне плате би бар мало био побољшан њихов животни стандард и куповна моћ - рекла је секретар Савеза синдиката РС Велка Оџаковић и додала да шест година није мијењана најнижа плата, док су у том периоду цијене знатно порасле.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Миленко Савановић истиче да је у току утврђивање репрезентативности синдиката и послодаваца, након чега ће почети преговори о колективном уговору и износу најниже плате.

- Најнижа плата биће утврђивана на основу статистичких података о индустријској производњи, платама и бруто домаћем производу. Уколико ови параметри буду позитивни, онда Економско-социјални савјет утврђује најнижу плату и даје приједлог Влади која доноси коначну одлуку. Сумиране статистичке податке имаћемо крајем фебруара и ако буду позитивни, онда нема разлога да не дође до повећања најниже плате - рекао је Савановић и додао да Влада доноси коначну одлику ако се представници Економско-социјалног савјета не успију договорити о минималцу.

Интереси

Миленко Савановић је навео да послодавци бране своје интересе, али да ће на основу реалних статистичких показатеља одлучити да ли ће доћи до повећања минималца.

- Разумијем послодавце да траже начин да не буде повећана најнижа плата, јер је то удар на њихов џеп. Влада ће сиву економију свести на што је могуће мању мјеру и неће више бити мјеста за оне који не плаћају доприносе и не пријављују раднике - истакао је Савановић и додао да би повећање минималца утицало, прије свега, на стандард и куповну моћ становника.

Позитивни ефекти

Раст стандарда и куповне моћи радника

Већи приходи за буџет РС и јавних фондова

Негативни ефекти

Раст сиве економије и рада на црно

Затварање малих радњи и одјављивање радника

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана