Пољопривреда на кољенима вапи за помоћ

Жељка Домазет 16.01.2017 12:02

Сарајево - Сточари, мљекари, воћари и повртари у Републици Српској са неизвјесношћу дочекују 1. фебруар, када почиње примјена адаптираног Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између БиХ и ЕУ, страхујући од посљедица које би прекомјерни увоз из европских земаља могао имати на домаћу производњу.

Домаћи произвођачи моћи ће, ступањем на снагу протокола који предвиђа техничко прилагођавање трговинског дијела одредаба ССП-а, на тржиште Европске уније без плаћања царина пласирати ограничене количине рибе и вина и неограничен контингент воћа и поврћа.

У исто вријеме ће на наше тржиште без царинског оптерећења почети да стиже највише говедине, свиња, млијека, перади, кромпира.

Министарство спољне трговине и економских односа БиХ у јулу је затражило од Свјетске банке техничку помоћ за процјену утицаја адаптираног ССП-а на пољопривредно-прехрамбени сектор БиХ, а за РС је то био услов да дају подршку адаптираном споразуму. Свјетска банка ради на анализи, а њени резултати требало би да буду познати до прољећа.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача и мљекара РС Владимир Усорац каже да је ситуација у домаћој производњи лоша, а да ће за 15 дана са почетком примјене адаптираног ССП-а бити додатно угрожена.

- Од првог дана ми смо били против адаптације ССП-а која је на штету БиХ и уз нас је остао само предсједник РС Милорад Додик - каже Усорац и додаје да је штета већ видљива, јер домаћи производи већ губе битку са увозним.

- Само на млијеку прошле године у БиХ је изгубљено 24 милиона марака. То је огроман новац и зато сваког дана пада број произвођача млијека. Иста је ситуација и код производње меса - констатује Усорац.

Предсједник Удружења узгајивача свиња РС Мишо Маљчић истиче да ниједна мјера није покренута како би домаћа производња одржала конкурентност и послије 1. фебруара.

- Превелика либерализација увоза довешће нас у ситуацију да домаћа производња буде изгубљена или сведена испод минимума. Ако се урушава она грана привреде која пуни буџет, онда не знам од чега ће се живјети - рекао је Маљчић.

Предсједник Удружења мљекара ФБиХ Мехмед Никшић такође сматра да су пољопривредници у БиХ и без овог споразума били у тешкој ситуацији.

- Ово ће бити посљедњи ексер на мртвачки сандук комплетне пољопривреде у БиХ, а не само мљекара - каже Никшић. Истиче да се прича о извозу, али да пољопривредници у БиХ немају шта да извозе, јер производња не задовољава ни 20 одсто потреба.

Предсједник Удружења воћара РС Драгоје Дојчиновић каже да ће примјена адаптираног ССП-а уништити домаћу воћарску производњу и да у овом тренутку не види излаз ако не буду уведени прелевмани и заштитне мјере.

- У претходном периоду имали смо веома лоше искуство, сада ћемо доћи у једну од најтежих ситуација - казао је Дојчиновић.

Песимистичан је и предсједник Удружења повртара РС Марко Мастало, који упозорава да ће за 15 дана настати нови удар на повртарску производњу која је у прошлој години ионако претрпјела велике губитке.

- И до сада смо имали много увоза из земаља ЕУ, а сада ће га бити још и више - рекао је Мастало и истакао да је очигледно да се у БиХ нико превише не узбуђује због тога.

Министар за економске односе и регионалну сарадњу РС Златан Клокић напомиње да су процјене да ће адаптирани ССП изазвати милионске губитке за пољопривреду.

- Неопходно је направити анализу како би били пронађени модалитети да ова област буде заштићена. Ако то не буде урађено и не буде заштићена домаћа производња, имаћемо велике посљедице. То се посебно односи на РС, јер је 60 одсто пољопривредне производње на овом подручју - рекао је Клокић и додао да се мора промптно дјеловати.

- Не само да ће бити оштећена пољопривредна производња него ће велику штету претрпјети и буџет - казао је Клокић.

Представници РС раније су саопштили да ће директна штета од примјене адаптираног ССП-а износити више од 220 милиона марака.

Помоћ Њемачке

Њемачка је прије потписивања адаптираног ССП-а обећала да ће санирати штету коју очекује због адаптације. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Стево Мирјанић казао је прије неколико дана да се разговори о томе настављају и да је за сада извјесно да ће Нијемци дати техничку и логистичку подршку.

Производи који ће бити увожени без царине (тона/хектолитара)

Шећер 3.525

Цигарете 3.200

Прерађевине 2.195

Говеда 2.125

Свиње 2.525

Млијеко 1.805

Жива перад 1.455

Кромпир 1.315

Кондиторски производи 1.300

Месо перади 780

Конзервисано поврће 620