Петар Ђокић: “Електропривреда РС” у плусу 50 милиона

Говорио је и о пројектима у области енергетике, али и блокадама које нису стале на пут тим инвестицијама.

- Највише је било напора да се заустави пројекат изградње хидроелектране “Бук Бијела”. Ту су мешетари покушали да укључе и Уставни суд БиХ, који се о том питању сам запетљао у процедуре у које није требало ни улазити. То није њихова надлежност - казао је Ђокић и додао да би ове године требало да почне изградња прозјумера, тј. малих соларних електрана на крововима стамбених и пословних објеката, као и да, према неким незваничним информацијама, поред литијума, у Лопарама постоје и налазишта других металичних сировина.

ГЛАС: Како оцјењујете прошлу годину, са којим се изазовима Српска суочавала?

ЂОКИЋ: Многи су на самом почетку 2023. имали песимистичне процјене. Међутим, оне нису остварене. Република Српска је стабилно функционисала у сваком погледу. Све институције су обављале своје функције у складу са односима и обавезама утврђеним уставом, посебно Влада РС, која је успјела да пронађе начине да Српска има стабилан економски живот и да се на бази тога остварују пројектовани приходи. Економски токови су имали своју динамику која је била видљива током цијеле године, са конкретним инвестицијама које су реализоване и тенденцијом развијања интереса за нове и све то упркос бројним покушајима да се дестабилизује, ослаби и сломи Република, да се задају тешки ударци њеним институционалним капацитетима и вриједностима и наруше економске активности. Вјероватно су носиоци тих идеја извана и више од тога жељели да сломе овај систем власти, који у посљедњих неколико изборних циклуса добија увјерљиву подршку грађана. Нису у томе успјели ни они нити неки други који су овдје изнутра дјеловали заједно са њима. Ми смо све те напоре спријечили и Српска стабилно и са пуно оптимизма улази у 2024.

ГЛАС: Колику штету имамо због блокада пројеката из енергетике?

ЂОКИЋ: Имали смо само покушаје блокада. Ниједан пројекат није блокиран нити у застоју, сви су активни. Највише је било напора да се заустави изградња хидроелектране “Бук Бијела”. Ту су мешетари покушали да укључе и Уставни суд БиХ, који се о том питању сам запетљао у процедуре у које није требало ни улазити. То није њихова надлежност. На тај начин Уставни суд је увучен у процес, што је само њему нанијело штету. Овај поступак се није могао довести до краја нити то може бити у будућем времену. Такође, имамо и санкције ЕУ према РС. Међутим, ефекат тих санкција у овом тренутку није толико видљив. Једино што је сада спорно и што настојимо да ријешимо јесте питање изградње вјетроелектране “Хргуд”, за коју концесију има “Електропривреда”. Тај пројекат је требало да реализујемо са њемачком развојном KfW банком. Они су најавили санкције, али још ништа конкретно нису предузели да их реализују. Ово питање морамо са њима да ријешимо, како би пројекат из садашњег стања ускоро вратили у динамичку фазу. Уколико не можемо више сарађивати, уз испуњење уговором дефинисаних услова, и формално ћемо прекинути сарадњу. Нећемо повући ниједан једнострани потез који би могао блокирати тај пројекат. Имамо и друге озбиљне и квалитетне партнере који су заинтересовани за овај пројекат. Један од њих је и мађарска влада.

ГЛАС: Шта се тренутно дешава када је ријеч о хидроелектрани “Бук Бијела”?

ЂОКИЋ: Приводе се крају припремни радови који су раније уговорени, чија је вриједност око 11 милиона евра. Изграђено је много објеката који су предвиђени том фазом пројекта. Стање на овом пројекту је данас много другачије у односу на оно када смо почињали, јер је у међувремену инвестирано много новца. Тренутно је у току поступак евалуације приспјелих понуда од стране кинеских компанија. Кинеске компаније су од нас тражиле неке додатне видове гаранција, у смислу да им појаснимо поступак који се водио пред Уставним судом, а већ сам раније рекао да нисмо нити треба да будемо забринути у погледу тога да Уставни суд може блокирати овај пројекат. Са Владом Црне Горе у наредном периоду требало би да потврдимо раније дефинисан став да Црна Гора подржава овај пројекат и да неће ометати његову реализацију, јер она ни у једном сегменту не угрожава њихове интересе. Вјерујем да ће и нова власт Црне Горе задржати исти став.

ГЛАС: Да ли грађани могу очекивати поскупљење струје?

ЂОКИЋ: Имамо најнижу цијену струје у региону због својих производних капацитета са којима можемо осигурати довољне количине електричне енергије. Према уговорима који су закључени за ову годину са привредним друштвима цијене нису повећане. Да ли ће се околности у току године мијењати, у овом тренутку не могу са сигурношћу да тврдим, јер има неколико фактора који су у најави, а који могу негативно утицати на пословање “Електропривреде”. Са великом пажњом морамо узети све то у обзир и размотрити те на основу свега доносити одлуке. Влада није та која доноси одлуку о промјени цијене. Она учествује у поступку давања мишљења и сагласности на одлуке регулатора и у том смислу увијек превасходно имамо у виду добробит наших грађана и привреде.

ГЛАС: Какво је стање у “Електропривреди” и зависним предузећима?

ЂОКИЋ: Очекујемо да ће “Електропривреда Републике Српске” 2023. годину завршити са позитивним резултатом, због повољне хидролошке ситуације у 2023. и стабилне производње у хидроелектранама и термоелектранама, која је допринијела стабилности цијелог система. Добит тог предузећа износиће око 50 милиона КМ. Оно што ће бити потешкоћа за “Електропривреду”, посебно за  њено зависно предузеће РиТЕ “Угљевик” јесте то да ћемо од 15. јануара и све док ради термоелектрана морати испоручивати једну трећину електричне енергије “Електрогосподарству” Словеније, које је добило један дио накнаде у арбитражном спору. Словеначком предузећу струја неће бити поклоњена, већ ће бити испоручивана по утврђеном тржишном моделу.

ГЛАС: Шта је са уградњом соларних панела на кровове кућа у Српској?

ЂОКИЋ: У плану пословања “Електропривреде” за ову годину планирана је и имплементација пројекта купац-произвођач. Постоје одређена питања која би требало ријешити са Управом за индиректно опорезивање БиХ, како бисмо избјегли двоструко опорезивање. Надам се да ћемо о том питању имати разумијевања, јер постоји интерес и у ФБиХ, као и код нас, за реализацију оваквих пројеката. У овој години планирамо довољно новца за ту намјену, а имамо и партнере који желе са нама радити.

ГЛАС: Шта се дешава у Лопарама када је ријеч о литијуму?

ЂОКИЋ: На подручју Лопара није вршено истраживање само са циљем да се утврди постојање литијума, већ и других металичних сировина. Незваничне информације, које ће бити потврђене у званичном извјештају о резултатима истраживања који би ускоро требало да добијемо, указују на присуство и других металичних сировина које ће бити предмет даљих истраживања. Дакле, није ријеч само о литијуму. Не могу да разумијем оне који се противе томе, јер у овој фази је немогуће да геолошко истраживање може проузроковати било какав негативан ефекат по животну средину. Не постоји држава у свијету која се развила, а да није користила своје минералне ресурсе. Тамо су људи погрешно и тенденциозно информисани и изманипулисани од стране оних који имају циљ да, зарад својих интереса, спријече овакве развојне пројекте. Сви ти наводи нису тачни. Истраживање у Лопарама је развојна шанса за ту локалну заједницу.

ГЛАС: Који пројекти су планирани у 2024. години?

ЂОКИЋ: Највећу пажњу посветићемо реализацији започетих пројеката за чију изградњу смо додијелили концесије. То су пројекти изградње хидроелектрана “Дабар”, “Бистрица”, “Бук Бијела”, али и соларних електрана “Требиње један” и “Требиње два”. Биће настављени и пројекти на подручју Љубиња, Невесиња, Гацка, Берковића и Билеће. Развијаћемо пројекте и на подручју Романије и западног дијела РС. Успјешна реализација тих пројеката у великој мјери зависи од развоја електропреносне и дистрибутивне мреже унутар државе и интерконекција са сусједним државама. Са тим циљем морамо преговарати, извршити чак и притисак и наћи рјешења са “Електропреносом” и нашим партнерима у систему власти БиХ.  Вриједност планираних пројеката у енергетици износи око шест милијарди КМ. Први велики објекат који је већ завршен и ускоро ће бити пуштен у рад је соларна електрана “Билећа”, чија је инсталисана снага 60 мегавата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.