Обећано насљедство извукло 220.000 КМ

Маријана Миљић Бјеловук
Обећано насљедство извукло 220.000 КМ

БАЊАЛУКА - Број пријављених сумњивих трансакција у БиХ лани је удуплан, криминалне групе развијају нове начине прања новца, а да поједини грађани олако насједају на преваре, свједочи и податак да је једно лице на име обећаног насљеђа у иностранству уплатило више од 220.000 марака.

Наведено је то у извјештају Финансијско-обавјештајног одјељења Агенције за истраге и заштиту (СИПА) у којем су сумирани резултати за 2022. годину. Према том документу, уочен је раст броја пријављених сумњивих трансакција са 1.048 у 2021. години на 1.504 трансакције у 2022.

Када је ријеч о вриједности пријављених сумњивих трансакција, оне су удуплане, односно 2021. године износиле су 129,55 милиона КМ, док је прошле године тај број достигао вртоглавих 260,60 милиона марака.

Са адресе Финансијско-обавјештајног одјељења тужилаштвима је лани достављено 15 извјештаја којима је обухваћено 85 лица за које постоји сумња да су починили кривично дјело прања новца.

Годину раније тужилаштвима је достављено 16 извјештаја, али је у њима обухваћено мање лица, односно 25 физичких и осам правних лица.

У извјештајима који су прослијеђени тужилаштвима сумирано је да постоји сумња да су лани почињена кривична дијела прања новца у вриједности од 35,19 милиона марака, док је 2021. године та вриједност била троструко мања, односно 10,99 милиона КМ. Такође, издата су 23 налога банкама за праћење послова 14 физичких и четири правна лица.

У документу су наведене и типологије, односно методе, технике и трендови са обиљежјима прања новца. Један од примјера је да групе за организовани криминал из Европске уније и БиХ региструју на домаћем тржишту представништва предузећа која послују у земљама ЕУ.

- На основу представништава криминалне групе отварају рачуне у домаћим банкама које користе само за примање новца са рачуна предузећа из земаља чланица ЕУ. Тиме настоје прикрити поријекло новца који је стечен разним криминалним радњама - наведено је у извјештају.

Такође, утврђено је и да поједина одговорна лица у органу локалне самоуправе користе службени положај на штету државне имовине и јединице локалне самоуправе. Тако је у једном случају утврђено да је одговорно лице у органу локалне самоуправе примило новац од купца земљишта у јавној својини. За ту услугу добијени новац то лице уложило је у куповину некретнине изван БиХ.

- Забиљежени су и случајеви да домаћа физичка лица, такозване новчане муле, на своје рачуне примају новац из иностранства који потиче од превара. Примљени новац физичка лица исплаћују у готовини и предају организатору удружења формираног ради почињења наведених радњи прања новца - стоји у документу.

Такође, утврђено је и да лица из БиХ, као жртве преваре са наводним насљеђем оствареним у иностранству, врше уплате знатних сума у корист рачуна физичких и правних лица у иностранству по основу наводних трошкова и пореза за насљедство.

- Једно лице је извршило уплате у износу већем од 220.000 марака прије него што је схватило да је жртва преваре. Тај новац са рачуна у иностранству одмах се исплаћује у готовини, а већина оних којима је новац уплаћен је недоступна - наведено је у документу.

Заступљене су и појаве које индиректно указују на разне врсте превара, од крађе идентитета, фалсификовања докумената, до злоупотребе овлашћења, превара у привредном пословању, недозвољене трговине, укључујући и рачунарске преваре на штету правних лица из БиХ.

Економисти наводе да ће број пријављених сумњивих трансакција сигурно расти по узору на поједине земље Европе.

- Потребно је размишљати како ћемо успоставити систем, ако смо у 2022. години имали 1.500 пријава, како ћемо радити када буде 3.000 или 6.000, па и више пријава тих сумњивих трансакција. Онда ћемо морати имати запослене на десетине хиљада људи који се баве истраживањем тих трансакција - рекао је “Гласу” економиста Саша Стевановић и додао да ће они који перу огромне паре увијек проналазити методе и начине да новац зарађен мимо закона убаце у легалне токове.

Изношење новца

У извјештају Финансијско-обавјештајног одјељења наведено је да им је Управа за индиректно опорезивање (УИО) БиХ доставила укупно 808 евидентираних случајева преноса новца преко границе чија укупна вриједност износи 3,673 милијарде КМ.

Тај новац се највећим дијелом односио на изношење готовог новца из БиХ од стране комерцијалних банака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана