Небојша Радмановић Полудиверзија у лобирању за електронско гласање

 Три године су прошле без икаквих озбиљних резултата, каже у интервјуу за "Глас Српске" потпредсједник СНСД-а и делегат у Дому народа Парламента БиХ Небојша Радмановић.

* ГЛАС: Налазимо се пред расписивањем избора и на крају мандата актуелног сазива власти. Како оцјењујете овај мандат, а посебно на нивоу БиХ, гдје сте делегат у Дому народа Парламента БиХ?

РАДМАНОВИЋ: Једино што је урађено на европском путу било је под притиском Европљана и због тога што је из РС показивана снажна жеља да буде уређен систем координације и направљени кораци у реализацији реформске агенде. У посљедња два-три мјесеца су се многи сјетили да се примичу избори и покушали да измијене Изборни закон. Потреба за измјене Изборног закона постоји и то сви знају у БиХ, а постоје чак и одлуке Уставног суда БиХ за измјену одређених чланови Изборног закона, али о томе нико није водио рачуна до посљедњих неколико мјесеци. Неколико приједлога измјена закона је пропало, јер не постоји квалитетна већина на нивоу БиХ, која не постоји ни за једну важну ствар. Сада се дешава да двије седмице прије расписивања општих избора покушава да се промијени Изборни закон. То је све рецидив неспособне власти на нивоу БиХ, која је требала и морала да буде састављена на други начин и од политичких опција које владају у ентитетима и да пронађе људе који могу да се договоре. Дакле, све би било обрнуто ове четири године.

* ГЛАС: Да ли желите рећи да је потпуно дошла до изражаја проблематика која се тиче асиметрије власти у ентитетима и на нивоу БиХ, с обзиром на то да се власт на нивоу БиХ у суштини саставља од представника ентитета и народа?

РАДМАНОВИЋ: Требало би да се саставља власт и она би много боље функционисала, али када умисле неки у Сарајеву да могу они да бирају представнике других народа, онда дођемо до проблема. То се десило и овај пут у избору Савјета министара и руководилаца оба дома Парламента БиХ, гдје аутентични представници конститутивних народа нису бирали своје када су Срби у питању, већ су их изабрали други и одмах је то направило проблем. Знало се да то неће функционисати. То је један дио проблема. Други дио проблема је да политичке опције које су изгубиле у свом ентитету и практично у свом народу као у РС конституишу власт на нивоу БиХ и они почињу да раде против свог ентитета и народа и одмах имате вишеструки проблем. Дакле, то је било очекивано, али не до ове мјере, јер смо дошли у ситуацију да се нешто што је неопходно за развој РС руши са нивоа БиХ и да то руше српски посланици и делегати који су незадовољни саставом власти у РС. Они не воде рачуна о интересу народа који их је изабрао него о томе да су против власти РС. То су ствари које не би требало понављати у будућности, јер ће одвести БиХ ко зна гдје.

* ГЛАС: Поменули сте Изборни закон као једну од кључних тема. Гдје је замка у том проблему, како га ријешити и да ли вјерујете да је уопште могуће доћи до рјешења?

РАДМАНОВИЋ: Неколико приједлога измјена Изборног закона који су дошли из посланичких клупа, а неки од њих се односе и на спровођење одлуке Уставног суда, није добило већину или јесу у једном, а нису у другом дому Парламента БиХ. Онда се изненада појавио приједлог измјене закона који говори о електронском гласању и то по хитној процедури, због наводних крађа које се дешавају широм БиХ. Сами предлагачи закона су у једном свом акту рекли да не треба у изборној години мијењати закон, што је логично, али смо ипак дошли с тим до двије седмице пред расписивање избора. Приједлог нема подршку Савјета министара или се није изјаснио о томе, а добио је и негативно мишљење од Агенције за заштиту личних података. Нисмо ни добили мишљење Централне изборне комисије БиХ, чији представници у усменим разговорима кажу да су против тога, а званично нити их ко шта пита, нити се они о томе изјашњавају. Све указује на једну полудиверзију у којој покушавају да искористе укупну ситуацију за стварање ад хок већине, која би довела до усвајања тих измјена закона који је непримјенљив.

* ГЛАС: Због чега би био непримјенљив?

РАДМАНОВИЋ: Свима је јасно, чак и онима који су предложили измјене закона и онима који их подржавају, да у случају усвајања тих измјена закона новине које оне доносе не можемо примијенити до избора. Питање је шта је иза тога. Нажалост, такав закон је по хитном поступку прошао у Представничком дому, без обзира на то што га је предложио већи број малих политичких партија које су у опозицији. Изненада су двије политичке партије из позиције гласале за и то је прошло. Такав сценарио се предвиђа и у Дому народа. Мислим да ће бити проблем за БиХ у цјелини у погледу спровођења избора, уколико то прође у Дому народа. Колико знамо ради се о једном гласу за или против који може да пресуди, због тога је и Дом народа ушао у кршење пословника и прекидање сједнице, што је учинио тренутни предсједавајући, иако на то није имао право и добили смо проблем. БиХ се кроз демократске изборне процесе приближила европском нивоу. Сада неко покушава да нас врати и да нам направи проблеме веће него што имамо. Умјесто овога требало се концентрисати на спровођење одлуке Уставног суда која се тиче равноправности народа и Мостара да бисмо лакше могли конституисати власт послије избора, а не срушити те приједлоге и упустити се у битку за електронско гласање. Оно јесте потребно и јесте будућност, али не на овај начин. Нико не спори да се изборни процес мора дигитализовати и да се мора урадити на већој транспарентности, али не преко ноћи, не преко кољена, не без средстава и не без пробе, јер не можете такву технику ставити на бирачка мјеста без тестирања. Предлагачима измјена закона сам одмах на почетку предложио да одустану од хитног поступка да бисмо могли да уђемо у нормалну процедуре и да поправимо закон амандманима и видимо како то функционише. То све значи да то није за ове изборе.

* ГЛАС: Да ли би резултати избора добијени на тај начин били легитимни, с обзиром на то да је Агенција за заштиту личних података БиХ отворено указала да би се радило о кршењу закона и откривању личних података?

РАДМАНОВИЋ: Прво мислим да је немогуће то спровести у пракси, а онда би дошло и питање да ли је то сасвим легално и легитимно. Материјал Агенције за заштиту личних података смо добили на инсистирање, а не у редовној процедури. Неко је покушао у припреми сједница да сакрије тај материјал у којем су људи из агенције стручно обрадили и описали шта су све проблеми у оваквој ситуацији гласања. Неком од предлагача или њихових спонзора то није одговарало и онда су сакрили тај материјал. Нешто се иза свега дешавало крупно, што не можемо у потпуности да спознамо. Посланици СДС-а у Представничком дому су у расправи рекли да ће бити против и да то не одговара стварности, а онда су одједанпут послије паузе сви гласали за. То указује на то да има крупнијих ствари које нам нико није представио и да је прича о транспарентности и изборној крађи у ствари флоскула. Наравно да има неких ствари које су проблематичне на изборним мјестима, али све политичке партије имају своје посматраче и чланове бирачких одбора и врло је тешко направити било какву ситуацију која је нелегална, иако не можемо тврдити сто одсто да је нема. Ко каже да је неће бити и када буде овакав начин гласања као што предлажу? Све указује на то да није било неопходно радити преко ноћи и да се могло на озбиљан и миран начин у редовној процедури доћи до измјена закона. Ако то није било могуће урадити три године, онда није требало ни сада на овај начин.

* ГЛАС: Вјерујете ли да је могућ договор бошњачких и хрватских странака у вези са измјенама Изборног закона које се тичу реализације одлуке Уставног суда БиХ о равноправности народа?

РАДМАНОВИЋ: Не очекујем договор и не вјерујем да је то могуће договорити у ове двије седмице. То значи да улазимо у процедуру неизвршавања одлука Уставног суда и у ситуацију у којој ће бити тешко, а не бих као неки катастрофично рекао немогуће формирати власт послије избора. Ако дође до неког начина формирања власти то неће бити на фону равноправности народа, што су приједлози који су заустављени у Парламенту БиХ требали да садрже. Приједлози промјене Изборног закона који се тичу равноправности народа и спровођења одлука Уставног суда нису прошли, а онда на брзину прође приједлог који се односи на електронско гласање, који у читавој Европи није успостављен на свим бирачким мјестима, а овдје је предвиђено да то буде преко ноћи уведено на свих 5.000 бирачких мјеста.

* ГЛАС: Као једна од опција намеће се реакција високог представника. Очекујете ли и тај сценарио и шта би то значило ако би се догодило?

РАДМАНОВИЋ: Припадам онима који су и у вријеме када је високи представник глумио силеџију и наметао одлуке били против тога, а сада сам још више. Мислим да је враћање високог представника на сцену у смислу наметања одлука потпуно антидемократски принцип и показао би да нас међународна заједница тјера од ЕУ. И када би се то десило, то не би могло да се односи на измјене Изборног закона које говоре о електронском гласању. Могло би можда, иако сам и против тога, на дио који говори о заступљености и равноправности свих конститутивних народа и осталих у БиХ. Високи представник је напола жив и степен живости показује само платом коју добија. Читава његова администрација није добра и треба да буде угашена, а не да се враћа у живот и да намеће одлуке у БиХ.

* ГЛАС: Шта ће за РС значити ако ништа не буде мијењано у изборном законодавству?

РАДМАНОВИЋ: Приједлог измјена које налаже одлука Уставног суда се не односи на РС. То потврђује да смо ми унутар РС ријешили сва питања у складу са уставима РС и БиХ и по свим позитивним прописима равноправности народа. Све се односи на ФБиХ због доминантног става Бошњака да они одлучују и да они другима бирају људе од чланова Предсједништва до Дома народа Парламента БиХ. Никада се то неће ријешити како треба док се челни људи из сва три конститутивна народа не договоре и онда се то лако може преточити у законске прописе. Док у БиХ стално постоје они који хоће другима да бирају, ми ћемо имати овај проблем. Некада ћемо спроводити одлуке Уставног суда, некада нећемо, али ћемо увијек покушати да изиграмо због покушаја доминације једне политичке опције. Нажалост дуже од 20 година у Сарајеву то не могу да схвате и то ствара проблеме свима. Ни они нису у ништа бољој позицији због тога само им се понекад чини да јесу. Када је у питању измјена закона која се односи на електронско гласање, она нас се и те како тиче.

* ГЛАС: Како гледате на поновну кандидатуру Жељка Комшића за члана Предсједништва БиХ?

РАДМАНОВИЋ: Два мандата смо заједно радили и то Предсједништво је на сасвим други начин функционисало него ово сада. Чак и Бакир Изетбеговић није овако функционисао и вјероватно личности утичу на то. Питање Комшићевог легитимитета је било и тада присутно. Нисам мислио да сам позван да одлучујем о томе нити да говорим о томе, а тако је и сада. Дакле, Комшић има право да се кандидује, а друга ствар је питање његовог легитимитета.

Предсједништво БиХ нанијело штету РС

* ГЛАС: Како гледате на рад Предсједништва БиХ у овом мандату, а посебно члана из РС Младена Иванића?

РАДМАНОВИЋ: Предсједништво БиХ, ако је јединствено и ако зна шта хоће, врло је важан орган и има озбиљнија овлашћења него већина предсједника појединачно у Европи. Ако није јединствено, ако има тројицу који мисле да је сликање и путовање најважнија ствар, а тако изгледа, онда нема ништа од њих. За ове три и по године нису ништа показали, поготово из угла РС. Двије ствари које су урађене и са којима се хвале су потпуно негативне за РС и нису израз јединства свих народа у БиХ, него израз жеље неких страних спонзора да нешто промијене. Ту прије свега мислим на "Преглед одбране", за који из угла РС није смјело бити дозвољено да буде усвојен овакав какав је. Нажалост, ни политичари у РС нису схватили правовремено о чему се ради. То је потпуно негативна ствар и кључни корак на путу ка НАТО-у. Није кључни корак као што Младен Иванић прича апликација за чланство која уосталом није ни прихваћена, јер је условно добијен МАП, него је кључни корак на том путу "Преглед одбране", који је омогућио и књижење војне имовине. То су два крупна пропуста из угла РС које је направио члан Предсједништва БиХ из РС, а имао је право вета на то, јер кад је у питању одбрана, онда је потребан апсолутни консензус и то је могао лако да спријечи. Када је у питању спољна политика, именовање представника БиХ у свијету је катастрофално. Сваки добронамјеран човјек, не мора се бавити политиком, када погледа имена и карактеристике оних који су именовани у име српског народа и оне који су били прије видјеће да је ово сада катастрофа. И као круна свега дошла је Стратегија спољне политике БиХ. Није фер да на крају мандата буде усвојена па да нови члан Предсједништва БиХ који дође умјесто њега, а доћи ће на сву срећу, јер он није ни требало да буде изабран, добије проблем са усвојеном стратегијом којој бисмо морали посветити посебан интервју да анализирамо детаље. Све остало није ни постојало у Предсједништву, осим што су се њих тројица договарала како ће дијелити паре из текуће резерве, што бивша предсједништва радила. Надам се да ће се то поправити и да ће Предсједништво БиХ бити мјесто гдје се исказује равноправност и ентитета и народа, јер оно је тако и замишљено. Овако како је сада урађено када имате човјека кога не занима његов ентитет и који само манипулацијама покушава да скрене пажњу на себе и да покаже како он као нешто добро ради, добијете овакав "Преглед одбране", овакву стратегију спољне политике, овакав кадар који нас представља вани, а добијете и нешто горе да је читав мандат прошао у спољнополитичкој активности у оговарању власти РС, што је недопустиво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.