На подручју Коњица ухапшено 13 особа због злочина над Србима

- Осумњичени су за злочине почињене у прољеће и љето 1992. године на подручју Коњица и околине који су резултирали уклањањем и присилним пресељењем готово цјелокупног становништва српске националности са тог подручја. Ови злочини укључују убиства, мучења, силовања, злостављања и прогон - саопштено је из Тужилаштва БиХ, по чијем налогу су извршена хапшења.

Међу ухапшенима су и ратни замјеник командира полицијске станице Коњиц Шефик Никшић, стражар логора „Челебићи“ Алмир Падаловић и командант диверзантско-извиђачке јединице Армије РБиХ „Акрепи“ Митке Пиркић. Никшић је стриц лидера СДП-а Нермина Никшића. Акција у којој је учествовао и МУП РС изведена је у раним јутарњим часовима у Сарајеву, Коњицу и другим мјестима, а након испитивања осумњичених тужилац ће упутити Суду БиХ приједлог да им буде одређен притвор.

Према непотпуним подацима, на подручју коњичке општине убијено је више од 160 српских цивила, а тијела неких од њих никада нису пронађена. Потпуно су опљачкана и до темеља срушена 54 села, у која се готово нико није вратио. Прво убиство у Коњицу догодило се 1. маја 1992. када је у порти православне цркве Наил Чомага убио Ђорђа Магазина, а седам дана касније у селу Џепи убијена је двадесетдвогодишња Младенка Магазин. Најмасовнији појединачни злочин је почињен у Брадини, гдје је од 25. до 27. маја 1992. убијено педесетак Срба. У сеоској школи били су затворени дјеца, жене и старци, а мушкарци су одведени у логоре „Мусала“, „Челебићи“ и „Лора“, гдје је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још трага. Жене из Брадине, Доњег Села, Главатичева, Брђана и других села су силоване.

- Иживљавали су се над убијеним Србима, које су везане вукли с коњима по путу. Жене су крадом сакупљале лешеве, које су војници бацили у јаму ископану у порти цркве - причала је Даница Жужа, којој су у Брадини убијени муж Тодор, дјевер Јово, рођаци и комшије.

Непосредно пред напад на Брадину у оближњем селу Зукићи убијена су четири члана породице Вујчић, а свједоци тврде да је тај гнусни злочин починио њихов комшија Реџо Балић.

МУП РС је тужилаштвима поднио шест извјештаја и њихових допуна о почињеним ратним злочинима против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су у  Брадини починили ратне злочине. Тужилаштво БиХ је покренуло истрагу против осумњичених за ратне злочине над Србима у Брадини и Коњицу, Вахида Алагића, Фаика Шпаге и Зије Ланџе, али ју је 2009. године бивши руководилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва Дејвид Швендимен на крају свог мандата обуставио, образложивши ту одлуку недостатком доказа. Двије године касније Тужилаштво БиХ је донијело нову наредбу о спровођењу истраге против више од десет људи због ратних злочина над Србима на подручју Коњица.

- У Коњицу је убијено 382 Срба. Хапшења и убијања Срба почела су доласком сплитског пука у Коњиц у априлу 1992. године. Процесуирано је свега неколико појединаца за злочине у логору „Челебићи“ и за убиство породице Голубовић. Иако је убијен велики број људи, за злочине није одговарао ни војни врх, ни непосредни извршиоци, иако су сви детаљи познати Тужилаштву БиХ - истакао је предсједник Удружења Коњичана РС Зоран Пологош.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић очекује да ће Тужилаштво БиХ подићи оптужницу у овом предмету.

- Ми смо кроз читаву истрагу у том предмету поступали са тужиоцем и његовим истражиоцима. Предмет спада у категорију најсложенијих и односи се на период од 20. маја до краја јуна 1992. године и подручје Коњица и Брадине. Ту је било више од 100 убиства, више од 50 Срба било је затворено, а било је и силовања, мучења, паљења имовине - каже Којић и додаје да је Тужилаштво БиХ преузело и мање сложене предмете који су били у Кантоналном тужилаштву Мостар и објединило их у овај предмет да би биле избјегнуте паралелне истраге и цијепање случаја.

Борачка организација РС упозорила је институције Српске да пажљиво прате овај процес, истичући да не смију дозволити да се понове случајеви у којима је због лажних свједочења, промјена исказа свједока и притисака дошло до ослобађања очигледних починилаца ратних злочина.

Пресуда у Хагу

И поред постојања података о масовним злочинима, поступак у Хашком трибуналу који је вођен прије петнаестак година био је ограничен само на четири извршиоца злочина - Зејнила Делалића, Здравка Муцића, Хазима Делића и Есада Ланџу и на убиство 13 Срба у логору „Челебићи“. Делалић је ослобођен, а остали осуђени на укупно 42 године затвора.

Ухапшени

Шефик Никшић, замјеник командира полицијске станице Коњиц

Алмир Падаловић, стражар логора „Челебићи“

Митко Пиркић, командант диверзантско-извиђачке јединице „Акрепи“

Реџо Балић, припадник диверзантско-извиђачке јединице „Акрепи“

Сеад Јусуфбеговић, гинеколог

Сафаудин Ћосић

Аднан Аликадић

Сенадин Ћибо

Мухамед Цакић

Аган Рамић

Исмет Хебибовић

Хамед Лукомирак

Есад Рамић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.