Морин Кормак, амбасадор САД у БиХ, за Глас Српске: БиХ са раскрснице бира ЕУ или тмурну прошлост

Рекла је то у интервјуу "Гласу Српске" амбасадор САД у БиХ Морин Кормак.

* ГЛАС: Како оцјењујете тренутну ситуацију у БиХ и који су највећи изазови који се пред њом налазе?

КОРМАК: Заиста вјерујем да се БиХ налази на раскрсници. С једне стране је врло јасан пут ка чланству у ЕУ, која је утрла тај пут и изразила добродошлицу БиХ. Много тога још треба урадити, али мислим да је то позитиван пут за БиХ. Извјештаји и процјене међународних финансијских институција говоре да БиХ, уколико у наредних пет година буду спровођене реформе, може очекивати годишњи привредни раст од три до пет одсто што би био огроман напредак. С друге стране су политичари који на неки начин покушавају одвући пажњу од прилика које се пружају БиХ и који и даље покушавају вратити прошлост и подјеле.

* ГЛАС: Да ли постоји начин за релаксацију политичких односа у БиХ, од чега у највећој мјери зависи укупна атмосфера у земљи коју већ дуго карактеришу нестабилност, конфликти и готово потпуно нејединство о било ком важном питању?

КОРМАК: Мислим да је на грађанима и политичарима да постигну договор о томе како ићи даље и како постићи то у вези с чим сте поставили питање. У 2014. и 2015. години видјели смо чврсто опредјељење за напредовање на европском путу. У посљедње вријеме све се кретало у правцу неслагања. Потребан је врло чврст договор да се креће ка чланству у ЕУ и опредјељење да се много ради да би се напредовало на том путу. У демократском систему на грађанима је много одговорности за то, јер они бирају политичаре са којима дијеле заједничке циљеве и послије треба да их сматрају одговорним за обећања која су дали.

* ГЛАС: Како коментаришете чињеницу да је Савјет министара БиХ донио одлуку о механизму координације без знања и консултација са Владом РС с обзиром на то да је механизам координације један од кључних докумената који би требало да поспјеше сарадњу свих нивоа власти у БиХ, а већ при његовом дефинисању је нарушен тај принцип?

КОРМАК: Немам никаквог увида у интерну кореспонденцију између разних нивоа власти, али оно што је сасвим јасно јесте да је механизам координације врло важан корак у процесу предаје апликације за чланство у ЕУ. Апелујем на све стране да се састају, разговарају и дођу до рјешења како би механизам координације могао функционисати. САД не могу говорити у име Европе, али је врло јасно да је кључ у томе да се учини довољно у вези са оним што Европа тражи од БиХ да би напредовала.

* ГЛАС: У вријеме када се БиХ спрема за предају апликације и искорак на путу ка ЕУ у њој је и даље снажно међународно присуство, а то се посебно односи на OHR. Може ли се очекивати да се пропорционално напретку ка ЕУ смањује присуство међународног фактора у БиХ?

КОРМАК: Ситуација је врло јасна од када је постављено пет плус два услова. Главни услов је да се БиХ креће ка чланству у ЕУ. Врата за ту прилику су отворена, али још нисмо дошли до тога. Мора се радити на техничким питањима као што су војна и државна имовина и уколико то буде ријешено, онда се може напредовати. Они који највише утичу да је OHR и даље у БиХ су управо они који се највише жале на присуство OHR-а. Они стално стварају препреке за договор о питањима која је потребно ријешити да би OHR био затворен.

* ГЛАС: Једна од главних тема у разговорима које сте водили са политичким лидерима у Бањалуци били су најављени референдуми. Како гледате на то питање и да ли имате идентичан став о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ, који је подржала владајућа већина у РС, и о референдуму у вези са одлуком Уставног суда БиХ иза којег су стале све политичке партије у РС?

КОРМАК: У погледу оба референдума врло је јасно да то није начин за рјешавање проблема. Јасно смо рекли да постоји потреба да буде побољшан рад и професионализам у правосудним институцијама и за то постоји структурални дијалог и други начини. Наш став о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ је јасан од када је та одлука усвојена. Што се тиче референдума у вези са одлуком о Дану Републике, апелујемо на све стране да покушају постићи договор, јер знамо да је одлуком Уставног суда дат шестомјесечни рок РС да покуша ускладити закон који се тиче Дана Републике.

* ГЛАС: Поново су се појавиле спекулације да САД креирају "црну листу" на којој ће се наћи политичари који су под сумњом да су умијешани у корупцију. Да ли је то тачно?

КОРМАК: Та изјава је извучена из контекста. Оним што сам рекла у децембру прошле године током седмице борбе против корупције покушала сам апеловати на људе да се укључе у борбу против корупције. Рекла сам да бих вољела да постоји листа од десет људи чији су случајеви због кршења закона процесуирани кроз правосудни систем, али нико није процесуиран. Нисам ја та која треба да одлучи ко ће бити на тој листи и на полицији и тужилаштву је да раде тај посао.

* ГЛАС: Годинама уназад је било хапшења и истрага против политичких званичника, али готово ниједан случај политичке корупције није окончан осуђујућом пресудом. Да ли је то проблем са независношћу правосуђа?

КОРМАК: Кроз наше програме које спроводимо путем USAID-а и Министарства правде покушавамо да радимо са свим нивоима власти да бисмо помогли институционалну изградњу и да би се правосуђе могло на прави начин носити са тим проблемом. Прије неколико седмица сам покренула програм у којем USAID ради са Високим судским и тужилачким савјетом БиХ као партнером. Они су радили са тужилаштвима и судовима да би они сами идентификовали своје унутрашње слабости и проблеме.

* ГЛАС: Како коментаришете изјаве два од три члана Предсједништва БиХ и великог броја других званичника који су послије хапшења Фахрудина Радончића отворено поручили да не вјерују у непристрасност правосудних институција и да не искључују политички утицај на њих?

КОРМАК: Правосуђу треба омогућити да свој посао обавља независно и самостално. Оно треба да буде фокусирано на спровођење закона и да ради без политичког утицаја и на највишем професионалном нивоу.

Тероризам

* ГЛАС: Како гледате на пријетње од тероризма и да ли БиХ као члан међународне коалиције предвођене САД може очекивати наставак подршке у борби против терориста?

КОРМАК: Партнерство са БиХ је веома важно и апсолутно може очекивати подршку САД. Цијели свијет, укључујући и подручје Балкана, има проблем са ратницима који одлазе на страна ратишта. Измјене Кривичног закона БиХ донијеле су добре резултате у борби против тероризма и спречавању одласка бораца на страна ратишта. Тим Амбасаде САД у БиХ који се бави безбједносним питањима има одличну сарадњу са свим институцијама у БиХ које се баве тим пословима. Кључна је превенција проблема и оно што посљедњих мјесеци ради Исламска заједница БиХ је веома добро, а посебно њихов рад са младим људима, које желе да убиједе да не треба да постају борци на страним ратиштима.

Ратни злочини

* ГЛАС: Једна од бољки правосуђа су и незавршени најсложенији предмети у вези са ратним злочинима због чега су поново пробијени рокови из Државне стратегије за рад на предметима ратних злочина. Може ли правосуђе бити ефикасније?

КОРМАК: Јасан став САД је да све жртве рата заслужују да ти случајеви буду ријешени. Искрено се надам да ће правосуђе на пуно ефикаснији начин рјешавати предмете ратних злочина, јер са осталим међународним партнерима настојимо да помогнемо да ојача своје капацитете и повећа ефикасност. За процес помирења је важно да породице жртава виде да се ради на тим случајевима и да они буду доведени до краја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.