Митровић: "Мали Шенген" ће значити исти третман за све земље

"То су те четири сфере ''малог Шенгена''. У земљама западног Балкана жмали Шенгенж, прије свега, треба да омогући слободу кретања ова четири фактора, при чему сви у тим земљама имају исти третман без обзира на то у којој се налазе, а поштујући законе земаља из којих долазе и оних у које одлазе", појаснио је Митровић.

Он је рекао да би тако био ријешен и проблем радне снаге, те да би олакшање промета робе на границама, уз градњу граничних прелаза, много значило.

"Примјер је Братунац, који се ради с наше стране, а други је Рача, који ће градити Србија, чиме ћемо имати све прегледе на једној страни, те тако смањити задржавање путника, промета и услуга", рекао је Митровић за "Ослобођење".

Он је рекао и да ће мост на Свилају бити пуштен у функцију након што буде изграђен гранични прелаз, који је већ у изградњи, а завршетак радова је планиран за почетак марта наредне године.

"Имамо и мост на Сави код Градишке, што је, у ствари, повезивање ауто-пута од Бањалуке према Хрватској и Коридору 10", подсјетио је Митровић.

Он је рекао да је десетак пројекта кандидовано према Европској комисији, а који би требали бити реализовани у оквиру инвестиционог плана о улагању девет милијарди евра за западни Балкан.

"Развој инфраструктуре је један од кључних предуслова за повезивања земаља региона, а то су, између осталог, изградња пута Фоча - Шћепан Поље, изградња моста према Црној Гори, изградња ауто-пута на Коридору жПет цеж Вукосавље - Добој, те реконструкција пружних саобраћајница, а приоритет је Добој - Тузла - Зворник", појаснио је Митровић.

Он је рекао да га је на самиту земаља западног Балкана импресионирао напредак сусједних земаља у процесу дигитализације и информационих технологија, те да се БиХ по том питању налази међу земљама трећег свијета.

"Најлошије смо позиционирани у оквиру европских земаља са тенденцијом заостајања. Оно што је практично узроковало ту нашу позицију је и само уређење, политичке снаге и стање у којем се налазимо", појаснио је Митровић и додао да је потребно доста тога урадити, а истовремено имати у виду уређење БиХ, политичке прилике и несхватање шта дигитализација доноси, како у размјени података дигиталним путем, тако и у развоју економије.

Он је као проблем навео и неусклађену законску регулативу на различитим нивоима власти у БиХ.

Митровић је изразио увјерење да ће ускоро бити усаглашен и Закон о комуникацијама и електронски потпис, јер је то предуслов за процес дигитализације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.