Милорад Којић: Командна одговорност резервисана само за Србе
Бањалука - Суд и Тужилаштво БиХ од свог оснивања користе дупле аршине по узору на Хашки трибунал, а посљедња пресуда којом је командир Диверзантског вода Армије РБиХ Сакиб Халиловић ослобођен кривице, а њему подређена Елфета Весели осуђена на срамну казну од само десет година затвора због бруталног убиства дванаестогодишњег Слободана Стојановића код Зворника 1992. године представља још једну потврду непобитне тезе да правосуђе на нивоу БиХ има “посебна правила за Србе” и да казне због командне одговорности изриче готово искључиво српским официрима, каже за “Глас Српске” директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић.
Према његовим ријечима, такву праксу је утемељио Хашки трибунал, а у потпуности преузео Суд БиХ, истичући да институт командне одговорности своју пуну примјену има само када су у питању злочини за које процесуирају Србе.
- Посљедњи примјер овакве праксе је ослобађајућа пресуда за Сакиба Халиловића која је показала све аномалије правосуђа БиХ. Не могу да се сјетим много случајева да су судска вијећа изашла у сусрет српским командантима, као што су урадиле судије у случају Халиловића - каже Којић.
Он објашњава да Тужилаштво БиХ није подигло оптужницу против Халиловића по Кривичном закону СФРЈ него по Кривичном закону БиХ, а да је судско вијеће онда одлучило да се примјењује КЗ СФРЈ, који је повољнији по оптуженог.
- Аномалија правосуђа БиХ је прво у томе што тужиоци произвољно одлучују по којем закону ће подићи оптужницу, након чега суд поново тумачи који закон ће бити примијењен. Нажалост, све се то ради у зависности од тога ко се налази на оптуженичкој клупи - каже Којић.
Он истиче да се Србе најчешће оптужују и осуђују за злочин против човјечности, који, као кривично дјело, постоји само у КЗ БиХ и по којем оптуженима може бити суђено за командну одговорност и изречене драконске затворске казне веће од 40 година. Којић додаје да оптужница против бившег команданта Трећег корпуса Армије РБиХ Сакиба Махмуљина указује на то да постоји очигледна намјера да Бошњаке не процесуирају за злочин против човјечности, а самим тим да им се на терет не ставља ни командна одговорност.
- Та оптужница је рашчлањена до апсурда, па се Махмуљину на терет стављају три кривична дјела: злочин против цивилног становништва, злочин против ратних заробљеника и злочин против рањеника и болесника, а све а циљем да оптужница буде обесмишљена. Случај “Махмуљин” је школски примјер злочина против човјечности, само када би се Тужилаштво и Суд БиХ водили праксом коју користе када су у питању српски команданти - каже Којић.
Статистика
Према званичним подацима, ниједан припадник Армије РБиХ није осуђен за злочин против човјечности. Суд БиХ је до сада правоснажно осудио 136 Срба на 1.838,5 година затвора, што чини 72,1 одсто укупно изречених правоснажни казни. Од тог броја, њих 85 је осуђено за злочин против човјечности, и то на 1.280 година затвора.
С друге стране, до сада су правоснажно осуђена 54 Бошњака на 232 године затвора, а само један је осуђен за злочин против човјечности на шест година за злочине над Србима у Дретељу, и то као припадник ХОС-а.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
