Милиони марака заробљени у Русији и Украјини

Према подацима Привредне коморе РС спољнотрговинска размјена Српске и Русије у прошлој години износила је 90,4 милиона марака што чини 0,9 одсто укупне вриједности робне размјене коју је РС остварила с иностранством. Иако је обим размјене низак, Русија се убраја у топ 20 спољнотрговинских партнера Српске. Од укупног износа, на извоз се односило 21,5 милиона марака, а међу производима које смо пласирали у Русију издвајају се нафта, јабуке, крушке, намјештај и обућа. Са друге стране, из те земље у Српску се највише увозе нафтни гасови, уља, минерална ђубрива и крв неопходна за терапију.

Када је ријеч о спољнотрговинској размјени Српске и Украјине у 2021. години вриједност исте износила је 11,5 милиона марака што чини 0,05 одсто укупне размјене са иностранством. Од укупног износа, на пласман робе односило се 2,4 милиона КМ, а доминирале су жељезне и челичне конструкције, необрађено дрво и кромпир. Из Украјине у Српску лани су се највише увозили листови фурнира, обрађено дрво, те шећерна репа и трска.

Власник фирме “Пољоагро” из Шамца Саша Спасојевић истакао је за “Глас Српске” да су у Русију извозили саднице воћа.

- Имамо ненаплаћених око 300.000 евра. Ситуација је конфузна и све што се дешава отежава нам пословање, нити се зна да ли иде превоз, ни која је банка у систему СЊИФТ-а ни ништа. Свака прогноза је неизвјесна - рекао је Спасојевић.

Исти проблеми притишћу и предузеће “Агроимпекс” које је у Русију извозило јабуке.

- Прекинут је платни промет и то није прекинула Русија, већ посредничке банке у Европи. Чекамо око 300.000 евра. Уговори су такви да од тренутка када приме робу они имају три мјесеца за плаћање. Док чекамо буквално смо мртви, иде резидба воћа, потребна је набавка хемије и све стоји. Ђубриво је поскупјело 300 одсто, а ако не прихраниш воће немаш ништа - рекао је директор тог предузећа Никола Вукелић.

Додао је да је Влада РС најавила помоћ и за воћаре, те да ће им то сигурно добро доћи. Вукелић је рекао да нису имали утовар дуже од 15 дана а и питање је када ће.

- Не можемо радити напамет, неко мора дати гаранцију - казао је Вукелић.

Производе из металног сектора на исток пласирало је и србачко предузеће “Фора”, а директор те фирме Радослав Кусић каже да тренутно немају ненаплаћених потраживања, али да је и пословање стопирано.

- Почетком децембра прошле године имали смо договор са једном фирмом у Украјини, испоручили смо им робу, наплатили, међутим, имајући у виду да је фирма у Харкову питање је шта ће бити даље - рекао је Кусић, додајући да су обустављене и све испоруке за Русију.

Кусић каже да је домаћим привредницима огроман проблем и то што се из Русије и Украјине махом увози челик и алуминијум, а цијене су енормно скочиле.

- Русија је један од највећих произвођача сировог алуминијума. У протеклих седам дана челика или нема или су цијене веће за 30 одсто - казао је Кусић.

Привредна комора РС позвала је јуче привредна друштва, која имају проблем наплате потраживања од пословних партнера из Украјине и Русије, да јој доставе детаљно описане проблеме уз јасне доказе како би били прослијеђени Влади Српске, са циљем тражења заједничких рјешења.

То је један од резултата састанка привредника са предсједником Владе Радованом Вишковићем и ресорним министрима, који је Комора организовала 4. марта. Из Коморе наглашавају да ће наставити пратити дешавања која утичу на пословање привреде и Влади редовно достављати информације о проблемима са којима су привредници суочавају, како би се пронашла најбоља могућа рјешења.

Промјена банке

Никола Вукелић је испричао да и када би хтјели да мијењају банку преко које би се у наредном периоду вршило плаћање то захтијева компликоване и дуготрајне процедуре.

- До сада је то функционисало тако да на шест мјесеци стопирају плаћање како би све провјерили, да ли је та банка у реду, да ли смо ми у реду, буквално све - казао је Вукелић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.