Милан Тегелтија, предсједник ВСТС БиХ: Правосуђе неће постати политички буздован
Овакав притисак на правосуђе није забиљежен још од закључивања Дејтонског мировног споразума. Кључни разлог је чињеница да је ВСТС, као тијело које именује и разрјешава судије и тужиоце у БиХ, успио да се истргне из канџи политичког управљања правосуђем од стране одређених политичких центара моћи у Сарајеву, те се више не може користити као политички буздован, тврди предсједник Високог судског и тужилачког савјета БиХ Милан Тегелтија.
- Наравно да ће они који су такав утицај на правосуђе изгубили, а у који су се значајно уздали, учинити све да поврате ту контролу, првенствено над ВСТС-ом као кровним регулаторним тијелом правосудног система. Све то како би ти центри моћи кроз правосудни систем, као легални оквир, користили правосуђе за суштински нелегитимне циљеве, односно да би кроз правосудне обрачуне и пријетње тобож законито могли да праве архитектуру друштвено-политичких и економских односа у БиХ. Имате одређене политичаре који те циљеве нескривено признају, али их популистички маскирају легитимним циљевима, тобож кроз бољу борбу против корупције, како би за тако нешто добили јавну подршку, иако су им стварне намјере сасвим другачије и немају никакве везе са борбом против корупције него са борбом против политичких неистомишљеника - каже Тегелтија у интервјуу за “Глас Српске”.
ГЛАС: Парламент БиХ на хитној сједници усвојио је закључке о стању у правосуђу. У случају да ти закључци буду спроведени, камо би то одвело правосуђе БиХ?
ТЕГЕЛТИЈА: Не само правосуђе, него цијелу БиХ одвели би у потпуни апсурд. Распала би се концепција правне државе, распала би се концепција подјеле власти и независног правосуђа, распала би се концепција демократије, па сад ви замислите даље чему би све то могло да води.
ГЛАС: Доскора је и међународна заједница чврсто стајала иза независности правосуђа као трећег стуба власти. Сада се чини да ни они више нису тако децидирани. Како то коментаришете?
ТЕГЕЛТИЈА: Прије свега, међународна заједница је широк појам и ја је не бих стављао у исти кош кад говоримо о подршци правосуђу. Неки субјекти међународне заједнице су конзистентни у својој подршци независном правосуђу, а неки ипак имају одређена одступања од својих ранијих ставова. Посљедњи врло очити примјер је примјер ОЕБС-а, који је значајно промијенио свој став о независном правосуђу и ВСТС-у у погледу његове парламентарне контроле, па тако од става да је ВСТС једина легитимна институција за разматрање одговорности у правосуђу и експлицитног позива на суздржавање од било каквих притисака и напада на углед и независност правосуђа, те институционалну независност ВСТС-а од било које друге власти, па и парламента, данас тај исти ОЕБС има дијаметрално другачији став, па умјесто правосуђа подржава Парламент и парламентарну истражну комисију.
ГЛАС: Ви сте одавно предложили измјене и допуне Закона о ВСТС-у, али се оне не разматрају. Колико та чињеница успорава рад правосудних институција?
ТЕГЕЛТИЈА: Ми смо тим законом предвидјели бројна унапређења правосудног система у цјелини, почев од ВСТС-а до судова и тужилаштава у БиХ, и умјесто да се баве својом законодавном дјелатношћу, поједини парламентарци би да се баве истрагама.
ГЛАС: Већ годину дана ревидирана стратегија за процесуирање предмета ратних злочина није усвојена у Савјету министара. Колико то отежава рад на овим предметима?
ТЕГЕЛТИЈА: То је још један од апсурда садашње извршне власти на нивоу БИХ. Не можете се залагати за унапређење процесуирања ратних злочина, а онда без иједног смисленог разлога не усвајати стратегију која то процесуирање значајно унапређује.
ГЛАС: Чињеница је да многи свједоци, поготово у посљедње вријеме, мијењају исказе, а готово никако не бивају кривично гоњени. Шта је лијек за такве појаве?
ТЕГЕЛТИЈА: То је постао озбиљан проблем за остварење правде у предметима ратних злочина. Једини лијек за такве појаве је кривично гоњење оних који дају лажне исказе. Позивам сва тужилаштва у БиХ да максимално озбиљно приступе овом проблему.
ГЛАС: Чини се да се правосуђе довело помало у ситуацију да се бави само собом. Какве су могуће посљедице и да ли ће се ова ситуација превазићи?
ТЕГЕЛТИЈА: Нажалост, један од циљева неких од оних који нападају правосуђе је да се бавимо собом, а не њима. Значи, неки од политичара који су најактивнији у нападима на правосуђе суочавају се са истрагама и процесима, које желе да спријече или омаловаже тако што ће оне које би сутра њих могли да оптуже за неку незаконитост унапријед прогласити лоповима и криминалцима.
Инциденти
- Када желите да преузмете контролу над правосудним системом, морате да уклоните људе који га представљају и воде. То значи да пошто не можете да то урадите легално, морате да изазивате инцидентне ситуације, морате да компромитујете људе и то континуирано, како бисте покушали да их огадите макар дијелу јавности и како би онда макар тај дио јавности подржао такве операције, чак и када оне нису законите и демократске, по макијавелистичком принципу да циљ оправдава средство - каже Тегелтија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
