Максимална казна мртво слово на папиру

Казнена политика у Републици Српској доста је неуједначена и судови изричу благе казне, рећи ће на прву и грађани, а и добар дио правних стручњака. У прилог им иде и податак да судови у Српској у посљедње 24 године никоме нису одмјерили максималну казну предвиђену законом. Послије укидања смртне казне, која додуше никада није ни изрицана, као најстрожа осуда која се некоме може изрећи је казна дуготрајног затвора у трајању од 25 до 45 година. То је прописано чланом 45 Кривичног законика РС. Највећа предвиђена казна од 45 година за сада је мртво слово на папиру.

Судија Основног суда Брчко дистрикта Недељко Табаковић сматра да је казнена политика у цијелој БиХ блага и неуједначена.

- Казне су заиста благе, поготово за сва коруптивна дјела, али и за тешка кривична дјела, организовани криминал и убиства. Сматрам да је један од главних узрока благих казни неуједначена казнена политика - казао је Табаковић.

Додао је да је неопходно да правни стручњаци, судије, адвокати заједно утврде казнену политику, која ће свуда бити иста.

- Требало би да заузму јединствен став, да се изричу јединствене и сличне казне за иста кривична дјела. Не би требало да се деси да у једном случају неко добије благу казну у једном суду, а да други за исту ствар под истим околностима изрекне драстично већу казну. Све чињенице треба уједначити и једнако цијенити па тако би неко ко једном понови кривично дјело требало да добије оштрију казну, а ако је вишеструки понављач, да она буде још строжа - казао је Табаковић.

С друге стране адвокат Миљкан Пуцар сматра да је казнена политика онаква какве су оптужнице. По његовом мишљењу казне за нека дјела и нису толико мале. Истакао је да је правосуђе онакво какво је стање у друштву и да због тога и нема најстрожих казни.

- Можемо рећи да нема строгих пресуда, јер нема оптужница које захтијевају највеће казне. Ако немате оптужница за које су предвиђене строже казне, не може ни суд да их изриче - казао је Пуцар.

Напоменуо је да је највећа изречена казна од 38 година затвора у Српској скоро па доживотни затвор.

- Зависи колико та особа има година када је отишла на издржавање казне. Уколико је старија, то је за њу доживотни затвор. То је строга казна. За убиства се досуђује и 12 или 15 година и не може се рећи да је то мало. Међутим, поставља се питање зашто тужилаштво, поготово специјално, нема оптужница за најтежа кривична дјела, која траже најстроже казне - казао је Пуцар.

Он такође сматра да је у области коруптивних дјела стање доста лоше, јер готово да и нема оптужница за тешке злоупотребе политичара, функционера.

- Оно што све треба да интересује је корупција, злоупотреба службеног положаја и пореске утаје, а немамо пуно таквих предмета. Казне за свирепа убиства нису тако мале - закључио је Пуцар.

Према подацима судова у РС иза решетака је тренутно на десетине особа којима су изречене строже затворске казне, од 20 и више година. Ипак, иако постоји казна дуготрајног затвора, судови у РС нису посезали за том "најтежом" мјером од 45 година робије.

Највећу казну у Републици Српској изрекао је Окружни суд у Бијељини, који је на 38 година робије осудио троструког убицу, пензионисаног полицајца Драгана Ђокића. Осуђен је јер је у децембру 2012. из аутоматске пушке убио снаху Мару Ђокић (60), братанца Драгана Ђокића (39), његову супругу Миру (36), а тешко ранио њиховог сина В. Ђ. (13). Ову мјеру потврдио је и Врховни суд РС.

Сљедећа најстрожа казна у Српској од 35 година затвора одмјерена је Васи Нешковићу из Бијељине, због двоструког убиства, док је његов саучесник Саша Лазић добио 30 година робије. Они су осуђени јер су убили Слађана (23) и Радмилу (16) Марковић из Угљевика. Према пресуди они су злочин починили у ноћи између 19. и 20. августа 2007. године, у мјесту Нумера поред Угљевика. Из аутоматског пиштоља "шкорпион" са пригушивачем убили су Слађана Марковића и оставили га у његовом аутомобилу "форд ескорт", а затим из истог возила отели малољетну Радмилу, која је наводно била Слађанова дјевојка. Њу су затим одвели двадесетак километара даље, у напуштену викендицу у селу Велика Обарска код Угљевика, гдје су је два дана касније убили.

Тридесетогодишњу казну робија и Милорад Вуковић, због свирепог убиства рођака Слободана (42) и Драгана (37) Вуковића. Ову казну му је одмјерио Окружни суд у Требињу, коме је ово уједно и једна од најстрожих изречених казни у посљедње 24 године.

Робију од 30 година служи и Алија Хрустић за свирепо убиство супруге Азре и њеног љубавника Енвера Халилагића. Њему је ову казну изрекао Врховни суд РС, смањивши је за пет година у односу на ону коју му је изрекао приједорски Окружни суд, којем је ово највећа изречена казна. Хрустић је ово двоструко убиство починио 27. маја 2017. године када је у спаваћој соби затекао супругу Азру са Халилагићем. Убио их је сјекиром и ножем, а обдукцијом је утврђено да им је задао 55 удараца.

Међу строжим кажњеницима налазе се и Војислав Планинчић из Сокоца и Осман Велагић из Бијељине, који су осуђени на 28, односно 27 година затвора. Планинчића је осудио Окружни суд у Источном Сарајеву за четвороструко убиство, које је починио 2005. године. Он је хицима из пиштоља убио комшије Борку Божић, Миљу Батинић и брачни пар Стојанку и Деливоја Божића. Планинчић је, по ријечима мјештана, кобног 18. марта око 9.30 кренуо из своје куће кроз село. Ослањајући се о штап, ушао је у куће Батинића и Божића, у којима је убио Миљу Батинић, Стојанку и Борку Божић. На Деливоја је пуцао у штали, а при томе је ранио и коња. Након крвавог пира отишао је својој кући и испричао супрузи шта је урадио.

Велагића је на 27 година робије осудио Окружни суд у Бањалуци због убиства и отмице суграђанина Расима Хусића. Он је, према пресуди, лично починио убиство, а претходно је са сином Ђулагом и Фаруком Буквићем, уз договор с Срђаном Бундром из Суботице, отео Хусића кога су пребацили у Србију. Све су урадили са намјером да од његове породице изнуде 150.000 евра. Пресуда је потврђена у Врховном суду РС.

Двадесетогодишњу казну, која је највећа казна изречена у добојском Окружном суду посљедњих година, служи Медим Хусеиновић из Ђулића код Теслића, који је на смрт брутално претукао своју пасторку, иначе седмогодишњу дјевојчицу. Он је злочин починио 11. јуна 2012. године у породичној кући, гдје је живио са супругом и њеном кћерком. Дјевојчицу је прво тукао у соби, а затим однио у купатило, гдје ју је скинуо и ударио у главу и врат те је усмртио.

Двије деценије иза браве досуђене су и Спаси Милишићу из Требиња и Рајку Павићу из Бањалуке. Милишић је у требињском Окружном суду осуђен за убиство суграђанина Немање Шупљеглава (30), коме је пререзао грло у "Мерлот бару" у Требињу, док је Павић истом казном кажњен због више тешких кривичних дјела и покушаја бјекства из Казнено-поправног затвора Бањалука.

Према подацима судова у Српској, од 1995. године није било ни преиначавања ранијих смртних казни у затворске.

Благе казне за корупцију

Мисија Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) у свом посљедњем извјештају "Праћење процесуирања предмета корупције у БиХ: Друга процјена" упозорава да су судови у БиХ наставили са благом казненом политиком у предметима корупције. Од 111 предмета окончаних у 2017. и 2018. години, које су пратили, три су категорисана као висока, 35 као средња и 73 предмета као ситна корупција.

Мисија је још у извјештају из 2018. уочила да се углавном изричу условне затворске казне.

Погрешни закључци

Адвокат Миљкан Пуцар сматра да оцјену пресуда, да ли су благе или строге, треба доносити на основу структуре предмета и онога о чему се ради.

- Није исто судити за крађу шуме и убиство или тешка кривична дјела организованог криминала. У случају да је нека пресуда прошла све истанце и испитивања може се рећи да је суд правилно донио и оцијенио чињенице - рекао је Пуцар.

Закључио је да јавност често доноси погрешан закључак да је неко могао да буде строже кажњен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.