Либија од БиХ тражи 93 милиона марака

Ову тему је отворио министар финансија и трезора БиХ Зоран Тегелтија који је недавно, на једној од сједница Дома народа Парламента БиХ, рекао да је БиХ с

Либијом у вези са сукцесијом и да исход може бити веома неповољан по БиХ.

Споразумом из јула 1981. између бивше Народне банке Југославије (НБЈ) и Централне банке Либије утврђени су услови и начин коришћења кредита од 150 милиона долара који је одобрила либијска Централна банка за који је стигла гаранција према којој за обавезе безусловно гарантује југославенска федерација, односно Влада бивше СФРЈ.

Либијска банка и НБЈ закључили су договор којим је, како је потврђено за “Глас Српске” у Министарству финансија и трезора БиХ регулисано плаћање кредита за испоруке сирове нафте из Либије.

Кредит је одобрен на седам година, с грејс периодом од двије године, док је плаћање требало извршити у пет једнаких годишњих ануитета. Уговорена каматна стопа била је 1,25 одсто изнад каматне стопе на позајмљивање САД на лондонском новчаном тржишту, а требало је да буде плаћана полугодишње.

Ситуација се даље одвијала на начин да се, између осталог, након истека грејс периода кредит није почео отплаћивати у складу са споразумом, тако да је износ главнице од 150 милиона долара регулисан заједно с остатком дуга по кредиту од 70 милиона долара за Југославенски нафтовод (ЈАНАФ), о чему је сачињен протокол између гувернера једне и друге стране.

“Нови рачун пребијања” је дефинисао 1987. године 130 милиона долара дуга. Банкарски аранжман је потврдио да ће цијели дуг бити отплаћиван извозом робе и услуга, а између осталог, дефинисано је да се 90 милиона употријеби за плаћање радова ПИМ “Иван Милутиновић” на лукобрану у Триполију, док је допунским аранжманом из 1990. договорено да отплата дуга мирује три године.

- Питање либијског дуга још није ријешено између држава сукцесора бивше СФРЈ, јер он представља дуг бивше државе и питање које је у надлежности Комитета за расподјелу финансијске активе и пасиве бивше СФРЈ. Комитет је недавно расправљао о томе у Скопљу и ускоро би требало поново да отвори тему о стању и подјели дуга бивше СФРЈ према Либији - казао је за “Глас”“ помоћник министра Ранко Шакота.

О томе се, како је додао, почело расправљати још на 16. састанку Комитета у Народној банци Србије, у марту 2006. године, али до данас није ријешено, јер није постигнута сагласност о карактеру дуга и расподјели између држава које су насљеднице бивше СФРЈ.

Према подацима НБ СРЈ стање основног дуга износило је 101.890.140 долара од чега се на БиХ односи 15.792.971. Ријеч је о 15,5 одсто од укупног износа, јер је толико учешће БиХ као насљеднице бивше државе у потраживањима и обавезама у складу са Анексом Ц Споразума о питањима сукцесије.

Влада националног помирења Либије је неколико пута упутила Министарству финансија и трезора БиХ захтјев за измирење дуга по кредиту бившој СФРЈ од либијских кредитора, тражећи око 93 милиона КМ.

- Посљедњи такав захтјев Либија је упутила у фебруару 2020. године, у којем је наведено је да укупан дуг БиХ са каматама на дан 31. децембар 2019. године, 52.189.912 долара - навео је Шакота, додавши да земље сукцесори морају усагласити основаност дуга да би се уопште могло приступити преговорима са Либијом у бези са његовим измирењем.

Наплата

БиХ је, закључно са 31. мартом 2023, по основу расподјеле депозита бивше СФРЈ, по сукцесији наплатила 555,3 милиона КМ. Осим тога БиХ по основу заједничке продаје дипломатско-конзуларне мреже бивше државе припало је око 25 милиона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.