Лес: Регион иде ка стварању држава нација

Лес истиче да ће локални актери на западном Балкану покушати искористити све већи недостатак утицаја спољних сила у региону, те да би требало поново размотрити нелегитимни сет политичких договора који су заостатак деведесетих година прошлог вијека.

Он истиче да је потребна или нова међународна конференција на којој би био договорен нови сет територијалних расподјела или постепено попуштање мултиетничких држава у којим би мањине добијале дефинисану територију и стицале све већу контролу над њима, са могућношћу да евентуално стекну право на сецесију.

“То је оно што је запад урадио на Косову и Црној Гори”, рекао је Лес у Бањалуци, гдје је одржао предавања о теми “Куда иде Балкан”, које је организовала Новинска агенција Републике Српске - СРНА.

Лес, који је и директор тинк-тенка “Нова Европа”, тврди да Запад не може управљати овим процесом без сарадње са локалним актерима који морају бити спремни да донесу веома тешке одлуке и постигну компромисе.

Он сматра да је најнестабилнији дио Балкана Косово и Метохија, јер активно покушава промијенити свој статус и на пола је транзиције ка државности.

Према његовом мишљењу, Космет ће покренути дешавања на Балкану даљим покушајима да се извуче из правне неизвјесности у којој се налази.

“Уколико Косово учини било какав корак према уједињењу са Албанијом, што је једини начин да ријеше свој статус, то би приморало Србију да анектира сјеверни дио Косова, што би отворило питање њених граница и увелико радикализовало политику унутар Србије што би се одразило и на Републику Српску”, оцјењује Лес.

Он наводи да би то принудило власт у Републици Српској да промијени свој став који је тренутно одбијање било каквог удруживања или придруживање Републике Српске.

“У којем временском року би се све то могло дешавати зависи од тога којим ће се темпом кретати Албанци на Косову. Овдје више причамо о процесима”, додао је Лес.

Лес каже да, уколико Бошњаци смање притисак на Србе и дају Хрватима већу аутономију, БиХ може потенцијално преживјети као радикална и веома децентрализована земља, а уколико притисак оде предалеко, вјероватно, ће доћи тренутак када ће се српско руководство суочити са питањем о формалној независности.

Према његовом мишљењу, у том тренутку Европа ће бити у хаосу и неће имати пуно тога да понуди Србима, САД се више неће бринути о одржавању мултиетничких држава, разочарана у Хрватску која ће бити задовољна да подржи захтјеве Хрвата у БиХ, Русија би била спремна да подржи Србе у УН, а Србија се не би противила сецесији Срба у Босни.

Лес наглашава да Бошњаци морају да схвате да не могу наставити форсирати БиХ унедоглед када је основни баланс снага, једном када се Запад повуче из цјелокупне слике, јасно на страни Срба и Хрвата.

“Не само да они заједно представљају половину становништва, него што је њихов циљ разбијања БиХ лакше постићи него циљ Бошњака да задрже БиХ”, рекао је Лес.

Он оцјењује да ће Срби и Хрвати искористити политичку парализу у Сарајеву да би подстакли своју све већу независност унутар БиХ.

Лес каже да грађани Републике Српске, који имају истакнуте емоције, покрећу политичка дешавања и више пута су нагласили да желе да владају сами собом, да имају аутономију, да имају надлежност за себе, што доводи до нестабилне ситуације.

“У таквим околностима мала је вјероватноћа да ће БиХ преживјети као јединствена држава унутар садашњих граница. Није на мени да судим да ли су ови процеси добри или не, ја се не залажем за подјелу и распад, већ само примјећујем да овдје људи врше притисак према све већој аутономији и независности”, нагласио је Лес.

Он каже да је, да би се избјегла могућност неког сукоба, потребно да западни политичари промијене своју тактику уколико желе остати досљедни дугорочним циљевима спречавања сукоба на Балкану.

“Када год су у прошлости групације покушале да промијене свој статус исход је увијек био насиље. Већински народи као што су Бошњаци неће тек тако дозволити својим мањинама да оду, без неке врсте борбе или отпора. Постоје потенцијалне зоне сукоба као што је Брчко и Мостар”, сматра Лес.

Према његовим ријечима, уколико се жели избјећи насиље и мањине ће морати да нешто жртвују да би се дошло до споразума са већинским групацијама како би могле отићи из земље.

Он је појаснио да би се у реалности највише разговора водило о територијама.

“Мора постојати воља свих страна да се оставе принципа која не функционишу из прошлости и да покажу већу флексибилност у вези са будућношћу. Мора се доћи до компромиса”, наглашава Лес.

Лес напомиње да је политика стабилизације кроз интеграцију функционисала неко вријеме, али она више није одржива, имајући у виду кризу у ЕУ и врло малу вјероватноћу да ће доћи до проширења у будућности.

Предавању су присуствовале бројне угледне личности из политичког, културног, научног живота Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.