Јужни гасни коридор за БиХ слијепа улица
Бањалука - Док у Федерацији БиХ с великим очекивањем гледају на изградњу јужног гасног коридора, који би већ наредне године могао довести гас из каспијског региона у Европу, у Републици Српској је одраније став уздржан с обзиром на то да је РС у својим плановима укључила довођење гаса из Русије, а и, како изгледа, мало шта је урађено на конкретизацији тог пројекта у БиХ.
У Министарству енергије, рударства и индустрије ФБиХ сматрају да ће овај пројекат у БиХ довести до нижих цијена, веће гасне сигурности снабдијевања и боље услуге грађанима. Они, како истичу, вјерују да ће се тиме укинути монопол руских снабдјевача, који су засад једини добављачи гаса у БиХ.
С друге стране, Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, каже да БиХ не чини ништа конкретно да се овај пројекат оствари.
“Позитиван став о овом гасном коридору дало је Предсједништво БиХ прије скоро осам година, али није учињено много на конкретизацији снажнијег укључења БиХ у овај велики пројекат”, рекао је Шаровић за “Независне”.
Упркос томе, у ФБиХ су убијеђени да ће се БиХ укључити у овај пројекат, те подсјећају да је у фебруару у Бакуу, главном граду Азербејџана, одржан састанак о конкретној реализацији овог пројекта, укључујући и БиХ.
Они кажу да су Европска банка за обнову и развој и Свјетска банка овом пројекту дали велики значај и изразили спремност да га финансирају.
У Европској комисији кажу да је овај пројекат укупног капацитета око десет милијарди кубних метара гаса на годишњем нивоу приоритет за Европу јер ће, како су нам рекли, довести до гасне диверзификације на југу Европе.
Они тврде да ће већ наредне године гасовод бити пуштен у рад и да је план да у наредном периоду његов капацитет буде удесетостручен.
“Акције ЕУ на проширењу јужног коридора укључују стављање овог пројекта на листу приоритета ЕУ као пројекат од заједничког интереса. То значи да ће бити олакшана процедура за процес добијања потребних дозвола, прихватање преференцираног регулаторног третмана и могућности аплицирања за финансијску подршку из фондова ЕУ, како би се прикључили на Трансанатолијски гасовод (ТАНАП) и Трансјадрански гасовод (ТАП)”, истакли су у Европској комисији.
За став РС о овом гасоводу обратили смо се и Министарству енергетике и рударства РС, али нам до закључења овог броја одговор није стигао.
Душко Перовић, шеф Представништва РС у Москви, недавно нам је рекао да склапање уговора РС директно са “Гаспромом” значи значајно смањење цијена гаса и отварање могућности за проширење гасних капацитета даље у РС, кроз изградњу неопходне инфраструктуре.
Иначе, један од разлога што ЕУ снажно подржава гасне пројекте из каспијског региона је то што не жели остати овисна искључиво о руском гасу, јер постоји бојазан да би Русија могла овај стратешки ресурс користити у политичке сврхе.
С обзиром на то да тренутно не постоји значајни конкурент руском гасу, САД покушавају натјерати Европу да изгради што више терминала за прихватање течног гаса, како би та земља могла продавати веће количине у Европи.
Један од разлога што се ЕУ интересује за овај конкретни пројекат је што мисли да ће успјети велики број земаља на рути од Каспијског мора до јужне Европе прикључити на његову руту.
Осим БиХ, Србије, Македоније, Хрватске, Црне Горе, Бугарске, Турске и Албаније, они на овај пројекат желе повезати и земље Блиског истока, централне Азије, али и источног дијела медитеранског басена.
Осим што вјерују да ће тако смањити зависност тих земаља од једног снабдјевача, они вјерују да ће се тиме подстаћи и прелазак на еколошки прихватљивије изворе енергије, посебно када се ради о термоцентралама на угаљ које много загађују, а њихово одржавање захтијева значајна средства, посебно када се морају примјењивати технологије одсумпоравања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
