Изборна трка почиње са старим слабостима

За спровођење избора предвиђено је око осам милиона КМ, а пет мјесеци пред дан одлуке странке још нису одредиле адуте са којима ће јуришати на власт у већини локалних заједница иако у најјачим тврде да су близу коначне одлуке. Оно што је сигурно јесте да ће становници у РС ове године на локалним изборима бирати седам градоначелника, односно једног више у односу на изборе 2012. године, јер је Зворник у децембру прошле године добио статус града. Нове начелнике становници ће бирати у 57 општина, док ће најмлађа Станари први пут добити власт на редовним изборима након што су крајем 2014. године добили статус општине.

Од ових избора кандидатима за одборнике у локалним скупштинама биће теже доћи до мандата, јер су прошле седмице усвојене измјене Изборног закона БиХ, које предвиђају да цензус на страначкој листи за освајање мандата на локалним изборима буде подигнут са пет на десет одсто.

Стручњак за изборно законодавство и бивши члан ЦИК-а БиХ Вехид Шехић каже да је изборни праг од десет одсто прихватљив, јер је у складу са европским стандардима. Шехић је подсјетио да ће, поред тих новитета, гласаче на биралиштима дочекати старе бирачке кутије и идентична процедура, јер је изостала модернизација и увођење нових технологија у изборни процес.

- Након посљедњих општих избора сви актери су тврдили да су бирачки одбори најслабија карика у изборном процесу, јер се управо на бирачким мјестима, захваљујући појединим члановима одбора који раде несавјесно и незаконито, омогућава фалсификовање воље бирача. Странке, међутим, нису прихватиле да се мора нешто мијењати да би процес био транспарентнији, а злоупотребе сведене на минимум - закључио је Шехић.

Статистика показује да је становништво много више заинтересовано за локалне него за опште изборе. Од 2004. до 2012. године највише регистрованих гласача је испунило грађанску дужност управо на посљедњим локалним изборима. Тада се на биралиштима појавило 1.779.718 бирача, односно 56,51 одсто. На изборима 2004. године гласало је 1.087.893 бирача, што је 46,80 одсто од броја регистрованих.

У изборним циклусима се, према званичним подацима ЦИК-а, повећавао и број политичких партија које су се пријавиле за учешће на изборима. На изборима прије 12 година била је овјерена кандидатура 70 странака, док их је 2012. наступило 84. На изборима 2004. године била су овјерена 274 политичка субјекта, 2008. године 414, а 2012. године 383.

На посљедњим локалним изборима било је 550 кандидата за начелнике и градоначелнике у БиХ, док су мјеста у локалним парламентима јурила чак 29.652 кандидата.

План

ЦИК БиХ би требало да на сутрашњој сједници, осим одлуке о расписивању локалних избора, усвоји упутства о роковима и редослиједу изборних активности, приједлог о дипломатско-конзуларним представништвима у иностранству у којима се планира организовање гласања и одлуку о висини таксе за овјеру за учешће на изборима.

- Биће донесена одлука и о броју мандата који се бирају у свакој изборној јединици - изјавио је предсједник ЦИК-а БиХ Ахмет Шантић.

Број кандидата и цијена локалних избора (милиона КМ)

2004.                             27.415                                     7,26

2008.                             29.043                                     11,03

2012.                              30.351                                     12,00

Овјерени кандидати на посљедњим локалним изборима 2012. године

550 - градоначелници и начелници

29.652 - одборници

149 - националне мањине

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.