Исповијест Јована Гардовића о убиству његовог оца Николе 1. марта 1992. године: Ми смо жељели славље, други трагедију и плач

Вапајем почиње исповијест за "Глас Српске" Јован Гардовић, чији је отац Никола 1. марта 1992. године убијен испред Старе православне цркве на Башчаршији у центру Сарајева. Николи се тога дана женио други си­н Милан, а умјесто славља живот му је пуцњем окончао сарајевски криминалац Рамиз Делалић Ћело, отворивши ватру на сватове. Делалић, који је прије неколико година убијен у дворишту куће у Сарајеву, никада није осуђен, а суђење му је прекидано у три наврата. Правду су избјегли и његови саучесници.

- У више наврата сам у Бањалуци, Сарајеву и Чачку свједочио о убиству оца, али никада правда није угледала свјетлост дана. Убиством Делалића убијена је нада да ће бити откривен наручилац или организатор убиства. Од када је Делалић убијен, нико више није покретао причу о убиству мог оца и пуцњима на сватове у срцу града. То се претворило у породичну ствар и породично сјећање - каже Јован Гардовић.

Пуцањ у његовог оца био је, уз референдум, одржан такође 1. марта 1992. године, на којем су Бошњаци и Хрвати одлучили да БиХ напусти Југославију, окидач за рат у БиХ.

- Никакве глупости о рату или било чему нису биле ни накрај памети нашој породици. Чуле су се приче да је мој отац био у народној ношњи, да је запаљена српска застава, али од тога ништа није истина. Жао ми је што је из трагедије моје породице током ове 24 године изречено много неистина. Ми смо женили мог брата Милана са Дијаном Тамбур. Зар има веће среће за оца него да жени сина, али, ето, све се завршило трагедијом коју су други жељели - каже Јован, који је данас свештеник у Београду.

Додаје да су оцу служили парастос у Београду, а за Светог Трифуна су били на његовом гробу.

- Био сам и у Сарајеву на мјесту гдје ми је отац убијен. У више наврата током године одем на то мјесто. Неописив је осјећај када сам тамо - каже Јован, чији брат Милан и његов супруга Дијана, чије се вјенчање претворило у трагедију, живе у Шведској и имају троје дјеце - Стефана, Василија и Јована.

Свједоци убиства на Башчаршији осим Делалића су као нападаче препознали и Суада Шабановића, Таиба Торлаковића, који је убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву и Мухамеда Швракића, сина оснивача "Зелених беретки" Емина Швракића. Делалић је одмах након почетка ратних сукоба у Сарајеву постао командант Девете муслиманске брдске бригаде Армије РБиХ.

Управо због убиства на Башчаршији и чињенице да је 1. марта 1992. одржан референдум о независности на који Срби нису хтјели да изађу, у Српској се овај датум доживљава као дан када је донесена нелегитимна одлука муслиманског и хрватског народа против српских интереса и као сјећање на злочин.

Предсједник РС Милорад Додик изјавио је јуче да је 1. март историјска подвала која се жели наметнути као готова ствар и да то није празник који би Срби могли да прихвате.

- Чак и уобичајено понашање које подразумијева да неком другом честитате празник у овом случају је апсолутно немогуће, јер је тај дан био увод у огромна страдања свих на овим просторима, а посебно Срба, који су у рату дали 29.000 жртава. Срби нису подржали 1. март, нити ће га икада подржати. За Србе је то био црни дан, јер је на Башчаршији убијен српски сват. Тај датум као политичка порука никада није досегао до Срба и никада неће ни доћи - истакао је Додик и изразио захвалност представницима РС у институцијама БиХ на начину како третирају тај датум.

Централна банка

Агенција Срна објавила је да је референт за физичку заштиту у Централној банци БиХ Бакир Шукуровић јуче ујутро закључао врата зграде банке, не дозволивши улазак радницима српске националности, уз образложење да је државни празник и да се не ради. Пустио их је тек након убјеђивања да морају ући у зграду у којој гријање није било укључено.

Централна банка БиХ је саопштила да није тачно да радницима који не обиљежавају 1. март није био дозвољен улазак у зграду.

- Нико није пријавио никакав инцидент надлежнима - истакли су у Централној банци.

Члан Управног одбора Централне банке Триво Маринковић је рекао "Гласу Српске" да је у Бањалуци и да није добио никакве информације о забрани уласка радницима.

- Ако је то тачно, то је страшно и не би смјело само да се на томе заврши и преко тога пређе - рекао је Маринковић.

Славље у ФБиХ

У ФБиХ јуче је 1. март обиљежен као дан независности БиХ, због чега је био и нерадни дан.

Бошњачки и хрватски члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић и Драган Човић организовали су полагање цвијећа на мезарју Ковачи и спомен-обиљежју Вјечна ватра, те свечани пријем у Предсједништву.

- Широм БиХ живе људи који желе мир и добросусједске односе. Они сасвим сигурно воле земљу у којој су рођени. На нама је да постепено удружимо снаге свих тих добронамјерних људи и да их отмемо из руку политичара који их воде у погрешном смјеру. Мислим да смо у том смјеру кренули већ на посљедњим изборима, када смо једну истакнуту групу лидера из РС придобили кроз једну заједничку изјаву гдје смо се потписали да ћемо стабилизовати прилике и БиХ водити на њеном европском путу - казао је Изетбеговић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.