Група посланика судом враћа “бијели хљеб”

“Бијели хљеб” је накнада за изабране и именоване званичнике након престанка јавне функције, односно право на плату годину по истеку мандата. Савјет министара БиХ у априлу прошле године је ван снаге ставио одлуку о остваривању овог права за функционере у власти на нивоу БиХ, након што су, по усвајању у Парламенту БиХ, на снагу ступиле измјене Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ, којим им је ово право укинуто.

Посланик НДП-а Момчило Новаковић, са неколико других посланика, одлучио је да покрене процедуру враћања “бијелог хљеба”, а прикупљање потписа посланика за упућивање апелације Уставном суду БиХ и оспоравање измјена Закона, сазнаје “Глас Српске”, већ је у току.

Посланици су добили позитиван став неколико правника, међу којим и мишљење једног судије Уставног суда БиХ који им је рекао да има основа да оспоре укидање “бијелог хљеба”. Упориште налазе у чињеници да је Уставом БиХ прописано да у току мандата не могу бити смањивана примања посланика.

Новаковић је потврдио да је са неколико посланика разговарао на тему упућивања апелације Уставном суду.

- Не скупљам потписе, разговарао сам са колегама који мисле да је то у супротности са Уставом и још не постоји одлука хоће ли се предати апелација или неће. Дали смо то правним стручњацима да виде има ли за то упоришта или не. Ако нема, нећемо се с тим играти. Ако кажу да то није у складу с Уставом, онда ћемо вјероватно ићи с апелацијом - истакао је Новаковић. Додао је да у Уставу пише да се у току мандата не могу смањивати примања, али да је неопходно тумачење да ли је “бијели хљеб” саставни дио мандата.

- Треба 11 посланика да буде за да би се предала апелација. То није моја идеја, већ других, ја сам се укључио - рекао је Новаковић. Није желио да каже ко још подржава враћање “бијелог хљеба”.

- Нисмо ни покушавали разговарати о потписима, док видимо има ли основа. Мишљење правника требало би да буде до краја маја - казао је Новаковић.

Истиче да је он за враћање “бијелог хљеба”, а то објашњава тиме да је у припреми нови закон о сукобу интереса који прописује да посланик не може радити ни у приватном сектору, ако је у току мандата донио закон који се односи на тај сектор. Иако такав закон није усвојен, он каже да је сигуран да ће бити усвојен у идућа два мјесеца, јер је велики притисак међународне заједнице и невладиних организација.

- Ако буде усвојен, онда ће посланици заиста бити у тешкој ситуацији јер буквално неће моћи да раде нигдје 12 мјесеци, а неке послове ни 24 мјесеца након истека мандата. Не можемо посланика оставити на улици, човјек мора добити право на рад, право на егзистенцију - истакао је Новаковић.

На питање има ли подршку посланика ХДЗ-а БиХ, он каже да њихова подршка није искључена, с обзиром на то да су били против када је “бијели хљеб” укидан.

Замјеник предсједавајућег Клуба посланика СНСД-а Лазар Продановић каже да он не би потписао апелацију, али да разумије оне који би.

- То би изазвало негативан став јавности. Морамо имати довољан степен осјетљивости. Дуго година се бавим јавним пословима и увијек сам сматрао да не треба да будем у било којем смислу привилегован. Таква иницијатива у овом тренутку није етички потез, мада свако има право да нешто оспорава и тражи став суда. Треба законом о сукобу интереса ријешити та питања, али како год то објашњавали, јавност и људи који имају по неколико пута нижа примања, тешко то могу благонаклоно примити - нагласио је Продановић.

Замјеник предсједавајућег Клуба посланика СДП-а Саша Магазиновић је рекао да свој потпис неће ставити на апелацију и да је гласањем за укидање “бијелог хљеба” рекао шта мисли.

- Ми у СДП-у смо подржали уштеде и неколико пута били и предлагачи истих, тиме смо најбоље демонстрирали свој став - рекао је Магазиновић.

Предсједавајућа Клуба посланика СДС-а, у којем дјелује Новаковић, Александра Пандуревић није одговарала на позиве “Гласа Српске”, као ни на поруке о овом питању.

Ни предсједавајући Клуба посланика ХДЗ-а Никола Ловриновић није се јављао на телефон.

Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ) у Извјештају о мониторингу рада Парламента БиХ за 2017. годину навели су да су након укидања “бијелог хљеба” постигнуте додатне уштеде у буџету институција БиХ које су изузетно значајне.

- Укидање “бијелог хљеба” је била једна од вишегодишњих препорука ЦЦИ-а Сви посланици и делегати, који су поднијели захтјев након истека мандата, имали су право на пуну плату у трајању од 12 мјесеци, такозвани “бијели хљеб”, што им је доносило додатну зараду након истека мандата од око 40.000 - 50.000 КМ - навели су у ЦЦИ.

Примања чланова оба дома Парламент  крећу се у распону од 4.800 до 6.500 марака.

Неморално враћање “бијелог хљеба”

Предсједник Фондације ЦПИ - Центра за заступање грађанских интереса Зоран Иванчић рекао је да је познато да се у институцијама недомаћински понаша према јавном новцу.

- Пратећи девет година јавну потрошњу, видимо да штета није само у исплати “бијелог хљеба”, већ у свим трошковима неефикасне државе. Враћање “бијелог хљеба” је свакако неморално и народ то треба да препозна и казни на изборима - рекао је Иванчић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.