Глас Српске открива: Конзулате воде људи без дана рада у дипломатији

У склопу дипломатско-конзуларне мреже БиХ, која је годинама на мети критика због велике потрошње новца и лошег рада и кадровске структуре, дјелују генерални конзулати у Чикагу, Истанбулу, Милану, Штутгарту, Минхену и Франкфурту. Само конзулат у Милану води каријерни дипломата, а у питању је Игор Бабић, који је именован на ту функцију са мјеста савјетника у Министарству иностраних послова (МИП) БиХ.

- Иако је улога генералних конзулата да првенствено рјешавају статусна питања наших грађана у дијаспори што подразумијева одлично познавање домаћих и међународно-правних прописа на ове позиције све чешће бивају именоване политички подобне особе, а све мање каријерне дипломате које се годинама школују управо за те послове. На крају испада да од оних који су именовани на позиције генералних конзула грађани БиХ који живе у дијаспори немају никакве користи - рекао је саговорник "Гласа Српске" из МИП-а.

Тако се на мјесту првог човјека генералног конзулата у Истанбулу нашао Беган Мухић који је на ту функцију именован током прошле године као кадар СДА. Мухић  долази из тузланске регије и никада се није бавио сличним пословима. У генералном конзулату у Истанбулу је доминантан бошњачки кадар, а из реда српског народа запослен је само један конзуларни радник.

На челу генералног конзулата у Минхену од половине 2013. године налази се кадар ДФ-а Викторија Кетелхулт која је радила опште административне послове у Секретаријату Предсједништва БиХ. Она је високу стручну спрему стекла непосредно пред именовање, а конзуларни послови су за њу потпуна новина.

Генералним конзулатом у Франкфурту руководи један од оснивача СДА из дијаспоре Џевад Шалдић.

- Ни он се никада није бавио сличним пословима. Занимљиво је да је у своју државу дошао само да узме рјешење о именовању и фотографише се за дипломатски пасош - каже саговорник "Гласа Српске".

За шефа генералног конзулата у Штутгарту прошлог љета је именован Звонко Мишковић из Орашја који је кадар ХДЗ-а БиХ.

- Мишковић такође нема никаквог искуства у дипломатији. Осим тога међу прва три челна мјеста нема ниједног представника српског народа - истиче исти извор.

Након одласка Бране Пећанца са мјеста генералног конзула у Чикагу овај конзулат већ дуже од пола године нема првог човјека. Иван Шушњар, који је именован за конзула као кадар ХДЗ-а БиХ, није добио зелено свјетло од америчких власти због афера које су пратиле овог контроверзног новинара једног портала тако да конзулатом руководи Ениса Хаџовић.

У шест генералних конзулата систематизовано је 41 радно мјесто, али је национална структура потпуно неизбалансирана и нарушена у корист Бошњака.

- У шест генералних конзулата само један генерални конзул, три државна службеника и пет запослених на мјесту возача и конзуларних радника су из реда српског народа, што је укупно девет позиција или 22 одсто. Хрвати су заступљени са седам запослених или 17 одсто. У генералним конзулатима ради чак 25 Бошњака што значи да их је више од 60 одсто - казао је извор "Гласа Српске" из МИП-а наводећи да су ово забрињавајући подаци имајући у виду процентуалну заступљеност конститутивних народа према посљедњем важећем попису становништва из 1991. године.

Расправа о стању у МИП-у и дипломатско-конзуларној мрежи отворена је прошле седмице на сједници Комисије за спољне послове Парламента БиХ, али није прихваћена иницијатива њеног предсједавајућег Душанке Мајкић да то питање буде стављено и на дневни ред Парламента БиХ. Чланови комисије изнијели су низ критика на рад МИП-а и дипломатске мреже у свијету, а придружио им се и вршилац дужности помоћника министра иностраних послова Зоран Перковић истакавши да је неопходно направити анализу кадра у дипломатско-конзуларној мрежи почевши од њихових квалификација до учинка. Перковић је рекао да су у 80 одсто дипломатско-конзуларне мреже шефови некаријерне дипломате и да се њихов број повећава за разлику од земаља у окружењу гдје се ствари поправљају.

Мајкићева је за "Глас Српске" истакла да је очито да некима у БиХ није стало да се анализира стање у МИП-у и дипломатско-конзуларној мрежи, јер мјестима у дипломатији награђују своје кадрове без икаквих дипломатских референци.

- Од оснивања МИП-а није обављена квалитетна анализа стања, док то друге земље раде два пута годишње. Истрајаваћу у захтјевима да буде обављена анализа без обзира што то није добило подршку овог пута - казала је Мајкићева наводиће да је скандалозно да БиХ нема израђен закон о спољној политици и да то питање десет година стоји у нечијој ладици.

Њена страначка колегиница Милица Марковић рекла је за "Глас Српске" да би због катастрофалне ситуације у МИП-у и ДКП мрежи што се тиче РС одговоре морали дати члан Предсједништва БиХ, Младен Иванић и министар иностраних послова Игор Црнадак.

- ПДП је покрио комплетну спољну политику. Очекивало се да ће Иванић и Црнадак ријешити питања кадровске политике и великог дизбаланса на штету српског народа и РС, али они су наставили да слиједе све оно за шта се залаже Бакир Изетбеговић - рекла је Марковићева.

За коментар смо покушали добити Иванића и Црнатка, али нису одговарали на наше позиве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.