Додик: Обиљежавање у ФБиХ - бошњачки игроказ и покушај ревизије историје

Срна
Додик: Обиљежавање у ФБиХ - бошњачки игроказ и покушај ревизије историје

БАЊАЛУКА - Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да 25. новембар који се у Федерацији БиХ /ФБиХ/ обиљежава као "дан државности", није празник Републике Српске, те да је то обиљежавање у ФБиХ само бошњачки игроказ који нема везе са реалношћу и проблем оних који покушавају да врше ревизију историје.

Он је нагласио да је 25. новембар за Републику Српску обичан радни дан и историјски датум када су комунисти одлучили да одрже засједање ЗАВНОБиХ-а 1943. године у Мркоњић Граду, као припремног састанка за одржавање АВНОЈ-а 29. новембра 1943. године када су постављени уставни темељи нове Југославије.

"Ови што покушавају да нам наметну причу о 25. новембру као важном датуму заборављају да је то био припремни састанак за АВНОЈ. Ја питам - гдје је АВНОЈ, како је могућ ЗАВНОБиХ без АВНОЈ-а?", упитао је Додик.

Он је новинарима у Бањалуци изјавио да је то проблем оних који покушавају да врше ревизију. "Видим да је то само бошњачки игроказ који у суштини нема везе са реалношћу", рекао је Додик.

Према Додиковим ријечима, тадашње одлуке о БиХ су потврдиле нешто што није постојало у историји."Сама чињеница да то Бошњаци сада користе као неки доказ да им је то датум за неку државност говори о томе да они нису раније постојали, да нема доказа о томе, да је то била администратвна област у вријеме Аустроугарске, а не држава", навео је Додик.

Он напомиње да БиХ није била јединствена држава када се враћа у прошлост до Котроманића, већ да су биле посебне српске државе на том простору, па све до Краљевине Југославије која није ни познавала термин БиХ, него су на том простору биле бановине.

Додик је подсјетио да је тек ЗАВНОБиХ направио неку причу о БиХ, која је у суштини била реализације идеје Комунистичке партије по којој је главни непријатељ комунистичке идеологије била такозвана прича о великосрпској буржоазији.

"Да је то могло да живи, живјело би. Да може данас да функционише, функционисало би. Све то није било реално, ни тада, ни сада", нагласио је Додик.

Додик је изјавио да члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић заговара грађански принцип у БиХ, али га најбоље демантује управо 25. новембар 1943. године када је ЗАВНОБиХ рекао да тадашња БиХ није ни српска, ни хрватска, ни муслиманска већ једнако свачија.

Додик истиче да је за Републику Српску питање конститутивности народа у БиХ неспорно, док Комшић заговара грађански принцип, који никад није могао проћи.

"25. новембар 1943. године најбоље демантује Комшића који се у начелном смислу сматра насљедником те идеологије и у том погледу апсолутно не знам шта брани. Давно је пропало то што он брани и АВНОЈ, а тиме и та његова прича", каже Додик.

Додик је оцијенио да је Комшић безначајна политичка и веома реметилачка фигура у БиХ која је битно нарушила односе Бошњака и Хрвата.

Поводом изјаве Комшића да лидери СНСД-а и ХДЗ-а БиХ не могу ништа у БиХ све док има ко да је брани, Додик је рекао да никога не напада.

"Суштински је погрешно да Комшић сматра да је БиХ његова и да он нешто брани. Дакле, реално он је безначајна политичка фигура и у знатном дијелу реметилачка политичка фигура у БиХ која је битно пореметила односе Бошњака и Хрвата", поручио је Додик.

Он је са аспекта српског народа у БиХ подсјетио да су у неком ранијем, поготово ратном периоду Хрвати и Бошњаци били значајни савезници, али да су Хрвати схватили да су у заблуди, поготово након што им се десио Комшић.

Додик је рекао да су Хрвати у БиХ сада врло свјесни ситуације у којој су, односно да Бошњаци над њима хоће доминацију, те да покушавају да их сведу на безначајну мањину и одузму им припадајућа политичка права иако су конститутивни народ у БиХ.

Додик: Посебна сједница парламента Српске између 8. и 10. децембра

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да би посебна сједница Народне скупштине Републике Српске на којој ће се разматрати предложено повлачење сагласности Републике на Оружане снаге БиХ могла бити заказана између 8. и 10. децембра, и да ће се у року од шест мјесеци покушати наћи неки прихватљив, нови модел на нивоу БиХ - демилитаризација или доношење одлуке о војсци Српске.

"Ту никаквих промјена нема и нисам спреман да говорим у име /Кристијана/ Шмита и тако не очекујем да он говори у моје име", рекао је Додик новинарима, кометаришући наводе да га је неко од лидера успио одговорити од приче о повлачењу сагласности на Оружане снаге БиХ.

Додик истиче да Шмит жели да се наметне као високи представник у БиХ, али то није.

Он је додао да Шмит није присуствовао ниједном састанку са комесаром ЕУ за проширење Оливером Вархељијем, те да није пристојно коментарисати састанак на којем није био.

Додик је рекао да ће Народна скупштина одредити термин одржавања те посебне сједнице, те подсјетио да је он предлагач одлуке за коју ће се и залагати на тој сједници, као и за проглашење неважења наметнутих закона високих представника.

"Ту такође у року неколико мјесеци морамо видјети како донијети нову регулативу", нагласио је Додик.

Он је оцијенио да је покушано прављење неке представе од тога шта се у БиХ дешава, у оквиру које се види прича у свјетским медијима како треба уводити санкције и много чега другог.

Додик је поновио да се тражи договор, те да ако нема договора, онда у свему томе мора бити примјена Устава БиХ, као и да се Република Српска не понаша противуставно, нити тражи да се угрози оно што припада БиХ.

"Чињеница је да је све што је уставно припало Српској - угрожено и зато је овакав наш одговор", истакао је Додик.

Са Вархељијем о начину рјешавања питања у вези са инцковим Законом

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да се на састанку са европским комесаром за проширење Оливером Вархељијем разговарало о модалитетима рјешавања питања у вези са наметнутом одлуком бившег високог представника Валентина Инцка.
Додик је рекао да Вархељи сматра да је потребно ријешити питања везано за Инцкову одлуку.

"Оно што сам рекао јесте – повуците ту одлуку и сјешћемо и разговараћемо. Док се та одлука не повуче мислим да нису створени услови да се разговара. Везано за имовину, исто тако смо дали приједлог, али Уставни суд мора да буде ријешен, морају да оду странци из њега, власништво над Уставним судом мора да припадне народима у БиХ, а не странцима", рекао је Додик, нагласивши да су то све питања о којима се синоћ разговарало на састанку у Сарајеву.

Додик је рекао да Вархељи има доста информација о стању у БиХ и да је доста посвећен да се то ријеши.

"Код странаца постоји увјерење да је БиХ у највећој кризи до сада, што није тачно. БиХ је у перманентној кризи. Било је далеко озбиљнијих и већих криза. Занемарује се основна ствар да БиХ не може да нађе модус и модел свог функционисања на начин да то не буде периодично или перманентно у сталном застоју", рекао је Додик новинарима.

Према његовим ријечима, неки мисле да се ово може лако ријешити, али постоје проблеми када је у питању рад високог представника и рад Уставног суда БиХ, а у оба случаја су озбиљни проблеми, први наметнути закони високог представника који су промијенили политички систем у БиХ и учинили тај систем антиуставним, а друго је Инцкова одлука којом је наметнуо одређени закон.

Подсјетио је на одлуке Уставног суда БиХ који тврди да о имовини, која је неприкосновено додијељена ентитетима након Дејтонског споразума и Устава, треба да се одлучује на нивоу БиХ тако дајући до знања да је то имовина која припада БиХ, што није тачно.

Додик је истакао да ову ситуацију може да деблокира то да се ријеше та два питања. "Ми смо предложили да они који су наметнули то и повуку и да након тога можемо да разговарамо у парламенту БиХ о евентуално неким новим законским рјешењима", рекао је Додик.

Истакао је да су неки људи у Хашком суду индивидуално пресуђени за злочин који су они окарактерисали као злочин геноцида, али да нема универзалне одлуке о томе да је то кривица или да би могло да буде кориштено у било којим сврхама да се колективно осуди било ко, оцијенивши да је то деликатна ствар која тако мора бити ријешена.

Питање имовине, поновио је, не може да стоји на столу, него је ургентно и, уколико се не ријеши, БиХ ће остати у застоју, напоменувши да је то питање већ ријешено, али да су измислили након уговора и споразума о сукцесији бивше Југославије.

Додик сматра немогућим да регионални уговор о сукцесији може да се наметне Дејтонском споразуму, поготову Уставу земље, те наводи да је једино требало учинити да се имовина, која је додијељена БиХ кроз процес сукцесије, подијели тако како је Устав рекао, а то је да припада ентитетима на чијој територији се налази.

Он је подсјетио да је приједлог власти Републике Српске био да два ентитета и Брчко дистрикт сачине посебан уговор о томе и признају власништво над имовином, која се налази на њиховим територијама и да се тај уговор потврди у Парламентарној скупштини.

"Међутим, видјели смо да Бакир Изетбеговић има неке идеје, које су ванвременске и нису спроводиве. Колико сам га синоћ разумио, сматра да би чак и школе, болнице, домови здравља и све што има јавни државни карактер требало да се рјешава на нивоу БиХ, по систему да су они дародавци који нам дају имовину", рекао је Додик.

Он је напоменуо да је Вархељи рекао да би БиХ могла да остане без инвестиционе подршке ЕУ ако је политичари у БиХ не учине функционалном.

Додик је рекао да то јесте могућност и да Република Српска у том погледу има три пројекта, те поновио да су у питању подршка изградњи ауто-пута од Добоја до Модриче, Вукосавља, жељезничка пруга од Шамца до Добоја и трећи је пројекат Фоча-Шћепан поље.

"Ми смо најзаинтересованији за ауто-пут од Добоја до Вукосавља али нисмо без алтернативе. У сваком случају, уколико не успијемо да ангажујемо та средства имамо већ алтернативне могућности за тако нешто и ми ћемо одржати инвестициону активност и на том плану", истакао је Додик.

Он сматра да би било добро да се та средства повуку од ЕУ, али да то може бити проблем уколико су она политички мотивисана.

"ЕУ и јесте дјеловала на тај начин да је сваки пласман овдје, па и најмањи, везивала за неке политичке процесе и промјене, како они то зову – реформе. Није то све Верхељи рекао на тако директан начин, али ја сам веома добро разумио шта то значи", рекао је Додик новинарима.

Он је напоменуо да Република Српска и даље може да живи без пута Фоча-Шћепан поље, али да би било добро да га изгради, те додао да то дио европских коридора и повезивања између главних градова.

"Ако су они заинтересовани, ми стојимо на располагању. Мало ми је чудно да ми треба да изградимо тај дио пута и да се задужимо код европских банкарских институција, ставља нас у позицију да размишљамо шта су нам приоритети, а нама су приоритети изградња ауто-путева", појаснио је Додик.

У Сарајеву је синоћ одржан састанак Вархељија и шефа Делегације ЕУ у БиХ Јохана Сатлера са лидерима СНСД-а Милорадом Додиком, ХДЗ-а БиХ Драганом Човићем и СДА Бакиром Изетбеговићем.

 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана