Додик: Нема ништа од жичане ограде на граници са Србијом

ATV
Додик: Нема ништа од жичане ограде на граници са Србијом

Од идеје Дениса Звиздића да се, због миграната, постави жичана ограда на граници са Србијом нема ништа, одговара српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ, Милорад Додик.

Чим је чуо шта је Звиздић изјавио због процјена да стиже досад највећи мигрантски талас, Додик је поручио и да је против слања Оружаних снага БиХ на додатно обезбјеђивање границе, што је и затражено. Када је ријеч о Републици Српској за безбједност ће се, каже Додик, побринути резервни састав полиције који ће убрзо добити МУП Републике Српске.

"На дијелове гдје је РС одговорна на диспозицијама које то предвиђају закон и пропис, ми ћемо контролисати ситуацију, ми нисмо опредијељени да у РС правимо кампове ни било шта друго, разумијемо да су ти мигранти у транзиту и да иду на најближе дестинације, у овом случају Бихаћ, да могу да пређу у ЕУ", каже Додик.

Власти Унско-санског кантона одавно тврде да се са нивоа заједничких институција заказало када је мигрантска криза у питању, а то тврде и стручњаци за безбједност. Вјерују да од почетка прилива мигранта није постојала жеља да се са тим проблемом озбиљно ухвати у коштац. Тако је, практично, БиХ постала једина земља у окружењу која није организовано спречавала нелегалан улазак миграната на своју територију.

"Потребно је само да се обезбиједи институционална сарадња на захтјевном нивоу, а иницијатива за такву сарадњу нису дошле на вријеме од надлежних органа и институција из БиХ, чији је основни задатак био да брину о безбједности граница и обезбјеђивање да граница не буде проходна, истиче Слободан Жупљанин, декан Факултета за безбједност и заштиту.

Да је граница и те како проходна, најбоље знају у Унско-санском кантону. Траже да у року од мјесец дана мигранти буду измјештени из прихватних центара "Бира" и "Мирал" и да се они затворе. На те захтјеве нико им није одговорио.

Какав је однос према том проблему говори и податак да је сједница Парламента БиХ прекинута због недостатка кворума баш када је требало да буде ријечи о најавама да пристиже највећи број миграната до сада. За то вријеме, у Унско-санском кантону страхују због здравствене ситуације али и нарушене безбједности јер број кривичних дјела која чине мигранти расте.

"Од јануара до марта, легитимисано је 6.600 миграната а извршена су 79 кривична дјела и на стотине прекршајних дјела који су починили мигранти", каже Мустафа Ружнић, премијер УСК.

"Основни закључак треба да буду само да се спроводи закон само да државне институције које су по закону и Уставу надлежне за то да се баве с тим да управљају кризом. Мигранти су дошли рутом Турске, Грчке, Србије и само је у БиХ све спало на један мали град", истиче Шухрет Фазлић, градоначелник Бихаћа.

Уколико Грчка отвори границе и пусти на десетине хиљада миграната, БиХ ће тек да буде у проблему. Процјене говоре да ако само трећина оних који су тренутно у Грчкој крене према ЕУ преко БиХ, овдје може да се очекује око 25 хиљада миграната. Ни са ових близу четири хиљаде, колико их је тренутно у БиХ, надлежни са нивоа заједничких институција не могу да се изборе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана