Десет година нерада и изговора

Агенција за државну службу БиХ већ неколико година у плановима рада као један од приоритета истиче формирање тог регистра. И у новом плану за 2021. годину је наведено да ће се радити на превазилажењу препрека за успостављање регистра, а које су везане за примјену Закона о заштити личних података, без навођења детаља.

Сличан одговор стигао је и на питања “Гласа Српске” у вези са овом темом. Умјесто конкретних одговора на питања од када настоје да успоставе тај регистар, које су кључне препреке у вези са примјеном Закона о заштити личних података, с обзиром на то да је због тога посао дуже вријеме блокиран те да ли је у протеклом периоду било разговора са надлежнима из Агенције за заштиту личних података и шта БиХ добија успостављењем регистра, само су доставили рјешење колега из Агенције за заштиту личних података из децембра 2010. године, наводећи да је из њега видљива сва проблематика, разлози и образложења.

- Забрањује се Агенцији за државну службу да обрађује личне податке запослених у институцијама БиХ кроз Информациони систем за управљање људским ресурсима и налаже да избришу до сада прикупљене податке - то је, између осталог, наведено у тадашњем рјешењу Агенције за заштиту личних података БиХ, које је стигло на адресу руководства њихових колега у Агенцији за државну службу.

За чланицу Комисије за финансије и буџет у Представничком дому Парламента БиХ Мирјану Маринковић Лепић оваква слика је само један од показатеља какво је стање у многим секторима.

- На овом питању се види немар, а ако се, с друге стране, ради и не може се нешто постићи потребно је о томе обавијестити Савјет министара па и сам Парламент БиХ. За мене је несхватљиво да се нека питања вуку годинама и да се стално изнова поставља нешто као приоритет, а нема помака - рекла је Маринковић Лепић за “Глас Српске”.

Јавни сектор у БиХ је већ дуже вријеме под лупом домаћих и међународних институција, а њихова анализа ће показати колико има вишка радника и за колико је могуће смањити трошкове на основу њихових личних примања. Економисти и представници невладиног сектора већ годинама упозоравају на енормно велики број запослених у јавном сектору, али да ништа није урађено да би он био смањен и обезбијеђене пријеко потребне уштеде.

Према најновијој статистици Агенције за државну службу, у институцијама на нивоу БиХ на крају јуна ове године била су запослена 3.844 службеника.

Проблема са успостављањем регистра запослених у јавној управи има и у Републици Српској. Према посљедњим оцјенама отишла је доста корака испред нивоа БиХ и ФБиХ, а на корак је да од формирања регистра у сарадњи са Свјетском банком и осталим нивоима власти одустане те да сама до краја заврши пројекат.

Закон

У Министарству управе и локалне самоуправе Републике Српске недавно су подсјетили да су законске претпоставке за израду регистра запослених у јавном сектору створене још 2017. године доношењем Закона о регистру запослених код корисника буџетских средстава РС. Од тада, како су додали, чекају Свјетску банку, односно остале нивое власти да донесу исти закон, да би могли наставити са процедуром, како је и планирано реформском агендом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.