Данас и овдје: Националистичке фрустрације

Глас Српске

Пише Бранко Докић

ОЧИГЛЕДНО да су многи бошњачки политичари навикнути да са међународних састанака на којима се говори о БиХ, Срби и Република Српска буду дежурни кривци. И када се то не деси, онда, незадовољни, траже кривце. Најбољи примјер за то јесте посљедња декларација Управног одбора за спровођење мира у БиХ. То незадовољство је поготово избило на површину по завршеном годишњем састанку делегација Европског парламента и Парламентарне скупштине БиХ у Бриселу 28. јуна. Правдање бошњачких делегата због садржаја заједничке изјаве у којој се Српска не спомиње у негативном контексту директно потврђује констатацију да њихова јавност није у стању да истини гледа у очи. Не могу се сагласити са шефом БиХ делегације господином Халидом Гењцом да заједничке изјаве са оваквих састанака не треба ни објављивати, а камоли коментарисати. Нисмо се ваљда нас петорица два дана приватно дружили са европским парламентарцима и правили заједничку изјаву за наше личне мемоаре, ако их једног дана будемо писали! Изјаве би требало да послуже као основа за политичко дјеловање о питањима која оне третирају. A да смо баш тако у Бриселу мислили, и да смо разговарали о веома озбиљним питањима, па и преузетим обавезама, говори и чињеница да је предвиђено да госпођа Дорис Пак, са још једним чланом ЕП-та, посјети Сарајево већ 18. и 19. овог мјесеца и да поново разговарамо о конкретним мјерама превазилажења бх. кризе. И умјесто да шеф делегације створи услове за хитне договоре, он се брани и правда бошњачкој јавности, партијским шефовима и заслијепљеним националистима. И не само то, он напада тврдећи "да су били непотребни и националистички иступи неких српских и хрватских чланова делегације". Користим се овом приликом и позивам га да јавно изнесе који су то ставови српских чланова били националистички. Једино ако он, и они којима се правда због бриселских договора, националистичким иступима не сматрају све оно што се не уклапа у мрачну визију њиховог, сада, првог политичара. Тако је националистичко и то што смо успјели да став о Сребреници, као саставном дијелу Републике Српске, остане у Изјави, иако су се Бошњаци залагали да се то избаци, без обзира на то што је то став и ЕУ и цијеле међународне заједнице, како и сам Гењац признаје. Срећом, и међу Бошњацима има оних попут Енвера Кресе, генералног директора ЈП "Електропривреда БиХ", који скоро изјави: "Ја сам у средњој школи читао књигу Радоја Домановића "Данга" или "Вођа", у којој је слијеп човјек људе довео на руб провалије. Ви даље закључите сами". Срећом, такође, да су и у Европском парламенту схватили да бошњачки првак живи у прошлости, називајући га, у неофицијелном дијелу састанка, великим фундаменталистом. Због горе наведеног јавност заслужује да зна више детаља из бриселских разговора. Једна од тема о којој смо говорили била је реформа полиције. У заједничку изјаву укључен је став да модел реформе треба да буде заснован на такозвана три принципа ЕУ и Споразуму из октобра 2005. године који су потписали парламенти БиХ, Републике Српске и ФБиХ. Споразумне стране су се сагласиле да ће се принципи ЕУ уградити у реформу у складу са Уставом БиХ и уставима ентитета, те да реформа неће обухватати друге области, као што је правосуђе, на примјер. Није на одмет читаоце подсјетити да је, према Уставу БиХ, у државној надлежности "спровођење међународних и међуентитетских кривичноправних прописа, укључујући и односе са Интерполом", а да су сва остала питања у надлежности ентитета. Предлагана је организација полицијских структура у три нивоа: Министарство безбједности БиХ, МУП Републике Српске и МУП БиХ, као други ниво, и локални полицијски центри у ентитетима. Било је ријечи и о томе да би за БиХ био најбољи њемачки модел. Потврђено нам је да је принципе ЕУ могуће уградити у њемачки модел. Треба истаћи и то да је госпођа Дорис Пак резолутно одбила образложење бошњачких представника да је име "Полиција Републике Српске" неприхватљиво због њеног повезивања са несрећним догађањима у Сребреници 1995. године. Још једном смо подсјетили европске парламентарце и присутне чланове Европске комисије да је Крис Потен лично поставио камен темељац зграде Полицијске академије Републике Српске и да је изградњу финансирала Европска комисија за 11 милиона марака. Можда су и то за господина Гењца националистичке изјаве. У току састанка европски парламентарци износили су и овакве констатације: Република Српска функционише, ФБиХ не функционише, ФБиХ заостаје за Српском у области приватизације и економских реформи. Нема нико право да оспорава Републику Српску. Уставне промјене морају се правити у БиХ, једино у складу са Дејтонским споразумом. Било је ријечи и о модалитетима финансијске подршке Европске комисије за изградњу аутопута на коридору 5Ц. Све у свему, заједничка је оцјена да смо имали добре и садржајне разговоре. У незваничном дијелу програма још једном је потврђена бх. специфичност. Наиме, све земље које су у посљедње вријеме примљене, или које очекује пријем у ЕУ, залагале су се за што блаже услове. Једино БиХ сама тражи да јој се наметну додатни услови, којима би чак требало да се мијења уставноправни поредак. Тако је било и са реформом полиције. Стекао се утисак да је тога доста и европским званичницима. Њихова порука, и са међупарламентарног састанка у Бриселу, је потпуно јасна - ако хоћете у ЕУ морате бити спремни на компромисе и сами доносити одлуке у складу са демократским стандардима ЕУ. Међутим, компромиси и демократски реформски процеси не подразумијевају искључивости, националистичке фрустрације, нити слијепе вође.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана