Данас и овдје: Дејтонско сјећање

Глас Српске

Пише Бранко ДОКИЋ

НA данашњи дан, 1995. године, у америчкој ваздухопловној бази Рајт-Петерсон у Охају, потписан је Дејтонски мировни споразум за БиХ. Општи оквирни споразум састоји се од једанаест анекса, од којих је Aнекс 4 Устав БиХ. Многи досадашњи извјештаји међународних и домаћих институција показују да је Споразум успјешно примијењен. Очекивало се да ће бити најтеже примијенити Aнекс 7, везан за избјеглице и расељена лица. Статистика, међутим, показује да су и ти резултати бољи него било гдје у свијету послије неког грађанског рата. Тако су, на примјер, имовински закони спроведени са чак 99,7 одсто. Према посљедњим званичним подацима, у БиХ се вратило 442.705 избјеглица и 572.968 расељених особа. Интересантан је однос повратка по ентитетима. На подручје Федерације БиХ вратиле су се укупно 736.442 особе, од чега су 387.623 избјеглице, а 348.819 расељени. У Републику Српску вратило се укупно 257.849 особа и то 53.118 избјеглица и 204.731 расељена особа. Ови бројеви показују знатно већа помјерања из својих кућа са подручја Федерације БиХ него из Републике Српске. На то указује и број захтјева за повратак станова. У Федерацији БиХ било их је око 120 хиљада, а у Републици Српској око 90 хиљада. У посљедње вријеме често се могу чути оптужбе неких политичара из Федерације БиХ, што се преноси и на њихове медије, да Aнекс 9, јавне корпорације, није спроведен. Тачно је да је тај анекс само дјелимично спроведен. Успостављена је само Жељезничка јавна корпорација. Потписан је Споразум за успостављање Путне корпорације још 2000. године, који никад није заживио. Сједиште је требало да буде у Бањој Луци. Обезбијеђен је и простор, намјештај, потребна опрема... Због ометања из Федерације, та корпорација данас не постоји. Разлог је то што су федерални партнери, охрабрени подршком одређених међународних кругова у БиХ, одустали од формирања успостављања међуентитетских институција, оријентишући се на институције БиХ. Тако су одлукама високог представника прво формиране регулаторне агенције за медије и за телекомуникације на нивоу БиХ, које су потом, наметнутим Законом о комуникацијама, обједињене у данашњој Регулаторној агенцији за комуникације (РAК). Умјесто да Корпорација за путеве функционише, још су актуелна настојања федералних партнера да се Законом о јавним путевима формира Дирекција за путеве БиХ, иако у једном извјештају Свјетске банке постоји јасно противљење томе. Данас прослављамо и Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Нерадни празнични дан је само у Републици Српској, док је у Федерацији БиХ данас обичан радни дан. И у заједничким институцијама БиХ данас запослени из Српске не раде, док је за оне из Федерације БиХ радни дан. БиХ још нема закон о празницима. Сви приједлози из Српске који су подразумијевали да је 21. новембар државни празник од наших федералних партнера били су одбачени. Узалудна су образложења да од тог датума живимо у миру и да је на тај дан успостављена држава са пуним именом БиХ. Однос према овом питању најбоље илуструје однос Републике Српске и Федерације БиХ према Дејтонском мировном споразуму. Република Српска, иако често оптуживана да га омета, спроводи га и празнује дан његовог потписивања. У Федерацији БиХ су изражене тенденције, не само ометања Дејтонског споразума, већ и његове потпуне ревизије. Треба ли подсјећати на предизборне слогане "БиХ без ентитета" и "100 одсто БиХ", којима је била облијепљена цијела БиХ, или поруке о укидању Републике Српске? Све је то антидејтонско дјеловање, које никад и ничим није кажњено. Прије би се могло рећи да је охрабривано. Требало би свима у БиХ да буде потпуно јасно да мир нема алтернативу. Само чињеница да је у Дејтону 21. новембра 1995. године потписан мир заслужује да се тог дана сјећамо и да га славимо...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана