Да ли ће доћи до промјене устава у БиХ?

Наиме, Додик је прије неколико дана изјавио да његова коалиција тренутно контролише 56 посланика, а помало мистериозно је најавио да ће их бити још. Већ одраније је јасно да у ФБиХ Драган Човић, предсједник ХДЗ БиХ и одлазећи хрватски члан Предсједништва БиХ, има комотну двотрећинску већину међу хрватским посланицима, тако да се и ту отворио простор за могуће улажење у уставне промјене.

Једина енигма, како нам је рекло неколико познавалаца ситуације у ФБиХ, је како ће се посложити странке с централом у Сарајеву, чије бирачко тијело у великој мјери чине Бошњаци и грађани који се изјашњавају као национално неопредијељени, односно углавном као Босанци и Херцеговци.

Ту се, како нам је речено, отвара питање СДА, јер би, ако би та странка са својом коалицијом била дио већине у власти РС, онда би се могло отворити питање ширих уставних промјена у БиХ кроз стварање већине и на тзв. босанској платформи, али да би у тој варијанти вјероватно било потребно “свебошњачко помирење” кроз помирење СДА и СББ.

С обзиром на то да нам познаваоци ситуације у ФБиХ кажу да је теоретски могуће искључити СДА из власти у ФБиХ и на нивоу државе, али да би СДА била “незгодна” опозиција, биће врло вјероватно тешко искључити ту странку из власти.

Тања Топић, аналитичарка из Бањалуке, каже да је још рано за дефинитивне процјене, али да је већ извјесно да ће бити лакше спровести уставне промјене у РС.

“Ту ће сасвим сигурно уколико се формира стабилна двотрећинска већина доћи до промјене, само је питање до које дубине би се ишло с промјенама. Да ли ће се зауставити само у дијелу промјене главног града, укидања смртне казне која још постоји у Уставу РС. У назнакама Милорада Додика он је сугерисао и могуће измјене у погледу функционисања Вијећа народа”, каже Топићева.

Као могући списак жеља СНСД-а и ХДЗ-а уставних промјена на нивоу БиХ она види одлуку о укидању страних судија у Уставном суду БиХ, као и укидање ОХР-а.

И Ивана Марић, аналитичарка из Сарајева, такође каже да ће Додику и Човићу њихове већине мало значити без већине код Бошњака, те да их могу користити само за блокирање. 

“Осим декларативне подршке ЕУ путу БиХ, нисмо видјели да су учинили нешто корисно за грађане који су им поклонили своје повјерење. СДА нема двотрећинску подршку Бошњака, тако да ће морати ући у коалицију са још неком пробошњачком или пробосанском странком. Други могући сценариј је да ће се грађанске странке удружити и на вишим нивоима, под тим мислим на странке љевице и странке које су се издвојиле из СДА”, рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.