Бошко Келечевић, пензионисани генерал и консултант ауторке филма “Коридор 92”: Талићева наредба непрестано одзвањала

Тако за “Глас Српске” почиње причу некадашњи начелник Штаба Првог крајишког корпуса Бошко Келечевић, данас пензионисани генерал, који је стручни консултант ауторке документарно-играног филма о коридору 92.

Снимање филма о пробоју коридора кроз Посавину 1992. године почело је у Бањалуци, а ријеч је о филму који представља хронологију битке “Коридор 92” и који је базиран на свједочењима људи који су били учесници борбе из различитих јединица на различитим линијама фронта.

Присјећајући се ратног пута и мјеста кроз које је прошао, Келечевић истиче Дервенту, јер је ту био спој Првог и Источно-босанског корпуса.

- Увијек је спој рак-рака. Осетљиво. Зато су ту и ударили, на спој, јер су очекивали да ће најлакше остварити циљ, пробудити тај део, а Републику Српску пресећи. Да то на време није откривено и формиран систем руковођења и командовања, какав је формиран, тешко да би се, бога ми, Република Српска очувала - казао је Келечевић.

Сагласан да је битка за коридор била једна од најблиставијих Војске РС, наглашава да је губитака било доста и са једне и са друге стране.

- Било је ту тешких момената, доста проблема у командовању, велики број јединица, а мало професионалаца па су се морале извлачити старешине из других формацијских места да би се покрило. Ту је посебну улогу одиграо и степен изненађења. Непријатељ је очекивао да се на други начин и правац испољи тежиште - прича пензионисали генерал.

Годишњица пробоја коридора се сваке године обиљежава у Српској, а скоро сваки пут се понови славна реченица којом је започета операција “Коридор”, односно наређење које је тадашњи командант Првог крајишког корпуса Војске РС генерал Момир Талић издао тадашњем начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту тактичке групе један Новици Симићу: “Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!”.

- Та реченица је одзвањала стално - прича Келечевић.

Остаје, каже, жал што неки од кључних носилаца акције “Коридор” нису више међу нама, али се њихов подвиг памти.

- Не би се смело олако прећи преко пробијања коридора и заборавити га. Морају се извући и поуке, јер ако се то не деси, то није ни успело толико. Тешко је и сада послије 27 година. Већ се неке ствари заборављају, али ако се оне обележавају, то се не може и не сме заборавити - каже Келечевић.

Аутор филма Слађана Зарић недавно је истакла да је главни мотив да буде одата почаст погинулим борцима и отргнута од заборава једна од најславнијих битака и побједа Војске Републике Српске. Пред филмском екипом је, рекла је, обиман и захтјеван посао, а на прољеће, када временски услови буду слични онима који су били када је вођена битка за коридор, радиће драматизацију. Објаснила је да је то уводна фаза филма, која је неопходна да би се разумјело шта је значио коридор и зашто је то била битка живота. Зарићева је казала да ју је током неколико дана снимања свједочења учесника битке највише фасцинирао тадашњи морал војника те да им се и данас, након 27 година, када саговорници почну да причају о моралу види суза у очима.

Филм се снима у копродукцији Радио-телевизије Србије, Војно-филмског центра “Застава филм”, односно Министарства одбране Србије и Радио-телевизије Републике Српске, а Влада Републике Српске је на посљедњој сједници одобрила 100.000 КМ за подршку снимању филма.

Страдали

Војна операција која је окончана пробојем коридора трајала је од 14. до 28. јуна 1992. године на просторима цијеле Посавине. Пробојем је окончана 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Републике Српске и Републике Српске Крајине са око 1,5 милиона становника. Погинула су 273 борца Војске РС, 70 припадника МУП-а РС и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине. Рањено је 1.918 бораца. Ослобођени су Модрича, Оџак, Дервента и Брод, а комплетна операција пробоја и обезбјеђивања коридора завршена је 6. октобра 1992. године изласком српске војске на Саву у Броду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.