Бирачки одбори у БиХ под лупом: Сумњиве оставке биће жестоко кажњаване?
САРАЈЕВО - Бирачки одбори важе за најслабију карику изборног ланца у БиХ, а пред посљедње изборе уочено је масовно одустајање чланова и то пред изборни дан, због чега надлежни планирају да повећају казне онима који се убудуће одлуче на тај корак.
То је један од укупно 45 закључка усвојених на научној конференцији под називом "Општи избори - изазови изборног процеса", коју је организовала Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ у априлу ове године уз подршку Мисије ОЕБС-а у БиХ и Савјета Европе.
Свеобухватне закључке и препоруке објелоданио је ових дана ЦИК на 140 страница, а генерални став је, као што се често може чути, да је неопходна веома озбиљна реформа изборног законодавства и повећање санкција за кршења одредаба Изборног закона БиХ.
Занимљиве детаље, који су истакнути у публикацији, изнио је раније предсједник ЦИК-а Бранко Петрић. Он је објелоданио да је у периоду од 24 до 36 часова пред опште изборе дошло до масовног одустајања чланова и предсједника бирачких одбора у неким општинама скоро до колапса. Истакао је тада да има озбиљних индиција, што се и истражује, да је то било синхронизовано од стране неких, с неким циљем који се "да наслутити", не наводећи више детаља.
То питање је, с друге стране, добило доста простора у закључцима. Све изборне комисије су, како пише, дужне да воде евиденцију чланова бирачких одбора, који, из неоправданих или непознатих разлога, нису учествовали у раду бирачког одбора на дан избора, а ради евентуалног санкционисања.
- Потребно је повећати висину накнада за рад у бирачком одбору, али и промовисати тај рад као частан и одговоран посао. Треба размотрити и прописивање санкција за политичке субјекте чији кандидати одустану од ангажмана у бирачком одбору - наведено је у закључцима, гдје пише да и даље треба инсистирати на новим технологијама у изборном процесу те водити рачуна о условима у којима раде одбори и тачности Централног бирачког списка.
Неправилности у раду одбора било је у свим претходним циклусима, а предсједници, њихови замјеници и чланови доказане грешке на дан избора правдали су, како је навођено у ранијим извјештајима, физичким умором, падом концентрације, лошим условима рада, присутношћу великог броја посматрача, али и неадекватном обуком коју су прошли.
Надлежни су, након утврђивања неправилности и одговорности чланова бирачких одбора изрицали казне од 300 до 500 марака или забрањивали рад у изборном процесу на четири године, а кажњени су у жалбама на те одлуке истицали да су новчане казне превисоке те да не могу да их плате. Мало ко се, према ранијим подацима, жалио на забрану ангажовања за рад на бирачком мјесту, односно у органима за спровођење избора током четири године од дана правоснажности одлуке.
Предсједник Стратешког одбора коалиције "Под лупом" и бивши члан ЦИК-а Вехид Шехић недавно је нагласио да обука за рад у бирачким одборима мора бити много озбиљнија и сажетија, али и ригорозније казне за оне који се понашају мимо изборних правила.
Посљедњи општи избори у БиХ одржани у октобру прошле године, а бирачи су гласали на око 5.500 бирачких мјеста.
Околности
Мисија ОЕБС-а у БиХ оцијенила је да су општи избори 2018. године одржани под веома сложеним политичким околностима, а политичке партије пропустиле су да усвоје измјене Изборног закона у вези са формирањем Дома народа ФБиХ. Био је блокиран и рад Интерресорне радне групе, која је у ранијим годинама пружала простор за дијалог и остварење малог напретка у рјешавању одређених техничких питања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
