Андрић: Само ви радите свој посао!

"Данашњи неимари Андрићград граде и дању и ноћу, а они, ипак, малобројни злосрећни новинари и сниматељи не могу баш да руше, па га објективно снимају смо ноћу да се не види шта је то саграђено дању.

Да није дежурних душебрижника и квазиморалиста међу новинарима и другим оспораватељима великог духовног и градитељског дјела у настајању, можда би нама допала несрећа да радимо то што они раде, а не да градимо и стварамо. И зато, слободно наставите са вашим 'несташлуцима' и 'усташлуцима', ако вас то толико увесељава и чини срећним", истиче се у писму.

Андрић је подсјетио да је остало још 82 дана до Видовдана, када се навршавају и три године од када се осмишљава и гради Андрићград у Вишеграду.

"Још 82 дана грађења и још 82 дана рушења... Нити мало за чекати, нити је много дана да се заврши све започето. Али, довољно - да градитељи заврше започето, а оспораватељи да оспоре. Ако могу. Градитељи, видјели смо, могу, а оспораватељи, свакако, не могу, па изнова започињу већ започето, побијају већ побијено, блате већ облаћено", наглашава се у писму.

Предсједник Скупштине Андрићграда упитао је одакле та њихова непресушна потреба да у новинским текстовима, телевизијским прилозима, блоговима и свим осталим њима доступним средствима не виде оно што сви виде, не чују оно што другачије мислећи говоре и не говоре оно што јесте?

"Да ли су заиста у праву – запитаће се свако ко из опрезности преиспитује свој рад и став, па тако и творци Андрићграда, али мора ли се одговорити баш на сваку оптужбу, сваку лаж, сваки новински 'несташлук', а понекад, богами, и 'усташлук' – што је блага ријеч када се јавно жели, и анализом испуштене крви, утврдити да ли је Емир Кустурица Србин или није", наводи Андрић.

Он оцјењује да је бесмислено у новинским текстовима бавити се цифрама, јер њих, кад је о Андрићграду ријеч, имају на располагању књиговође, порески, тржишни и буџетски инспектори, равизори и сви други којима је то посао...

"И сви су их, у минуле три године, анализирали и контролисали небројено пута. Да ли мислите да су сви они подмићени и да су дио велике завјере у којој је и један предсједник Републике, једна влада и много, много умних учених људи посвећених науци, умјетности, историји? Да ли је могуће да су сви они слијепи, глуви и нијеми, а да само ви видите, чујете и говорите божанске промисли и ријечи, што је природно, јер само такви као ви и знају гдје обитава бог...", истиче Андрић.

Или је, каже он, о нечем много приземнијем ријеч - о моралу и објективности, о чему се квалификованије може разговарати ако се, претходно, одговори на неколико питања.

"Може ли Влада Републике Српске да донесе одлуку којом одобрава и финансира реализацију пројекта какав је Андрићград? Може ли Скупштина града Вишегада да усвоји исту одлуку? Да ли правно лице из Републике Србије може да учествује у реализацији тог пројекта? Може и јесте, тако је било и тако ће бити! Закони то дозвољавају", поручио је Андрић.

Ко то схвата и ко се држи законитости, истиче предсједник Скупштине Андрићграда, не мора се позивати на морал и објективност и обрнуто, а ко не схвата ништа од тога мора се упознати са појединачним дефиницијама свега од побројаног.

"Будући да је нетачна овде врло присутна дефиниција – да је морално оно што се мора, исто тако је нетачна и дефиниција да је онај ко држи објектив камере у рукама - објективан. Тим се објективом може снимати и из жабље перспективе, али и из птичије. По природи ствари, жаба никако не може сагледати оно што може птица, али има насушну потребу, иако је бог одредио да буде жаба, да свијет сагледа као птица. Зато је њено кретање скоковима увис тако гротескно", наводи се у писму.

Из двије претходне, поједностављено изведене нетачне дефиниције морала и објективности, ипак се, каже Андрић, као из два минуса, може добити један плус, односно примјењиво тачна дефиниција - морално је и објективно када новинар тијелом, са обје ноге, стоји на земљи, а духом и објективом је и изнад птичијих висина, а ко то не може или не умије, нека ради како је и до сада радио.

"Ко ни то не разумије – постоји у нашој прошлости много поучних прича, попут оне из Другог свјетског рата, сажете у реченици: 'Само ти ради свој посао'. Њу је изговорио старац, свештено лице, у реду за клање, са миром који је остао недокучив усташком кољачу, чак и након што је заклао тог старца.

Да није мало преоштро? Није. Оштри су 'несташлуци', а, богами, и 'усташлуци' попут оног, свако мало поновљеног захтјева да се, када већ не може другачије, анализом крви Емира Кустурице установи да ли је он Србин или се лажно представља... А лабораторија за такву анализу крви данас нема, било их је код др Менгелеа...", каже Андрић.

Ако, пак, не разумију ни претходну поруку, додаје се у писму, можда им је лакше да схвате да је Вишеград од пореза, такси, кроз ангажовање вишеградске грађевинске оперативе и радника, куповином грађевинског материјала од вишеградских фирми те кроз директно запошљавање у "Андрићграду" и Андрићевом институту – за ове три године добио два пута више новца него што је уложио?

"Ако ни то није довољно јасно – Вишеграду у власништву остаје позориште и нова зграда за општинску администрацију, саграђена у Андрићграду, у коју ће нека наредна општинска Скупштина, а можда и ова која то за сада одбија, бити усељена. Ко зна, мада готово коперникански је обрт да је садашња, Андрићграду у свему опонентска Скупштина Вшеграда, једногласно усвојила извештај о раду свог представника у Скупштини 'Адрићграда' д.о.о. И у том извјештају било је ријечи о финансирању Андрићграда, па – није одбијен, него једногласно усвојен! Велики је то корак ка потпуном међусобном разумијевању", оцјењује Андрић.

Оним новинарима којима је посвећено ово писмо, истиче Андрић, то ништа не значи, односно значи да им не оговарају добри односи локалне власти и Андрићграда, па ту вијест нису ни објавили. То значи, наводи он, да они не вјерују ни свим ревизијама, контролама, истрагама, потрагама и претрагама - које нису нашле ни лоповлуке ни лопове.

"Те 'лоповлуке' измишљају и у етар дижу умишљајући да су моћан вјетар, а не схватају да дижу суво лишће које, тек када је мртво, може да полети; тај леш лебди у ваздуху док, коначно, и вјетру не дојади – па га пусти да падне на земљу, гдје му је и мјесто, да сатрули и буде заборављено", каже се у писму.  

Али, каже Андрић, иде Видовдан, дан када ће бити обиљежено три године рада и представљени планови за четврту годину. "Порадоваћемо се и Свесловенском универзитету лијепих умјетности, који није ни био у плану, као што ни у примислима није било да ће Вишеград постати универзитетски град! Некима је тешко да схвате да су успјеле идеје Дрвенград и Андрићград, којих није било док није дошао Емир Кустурица!", наглашава се у писму.

Иде Видовдан, каже Андрић, дан када се "подвлачи црта" и испод 100 година од почетка Првог свкетског рата и када ће се видјети ко је шта урадио и за собом оставио.

"А ви, само наставите да радите свој посао. Хвала вам што постојите. Да није вас, можда би нама допала та несрећа...", поручио је предсједник Скупштине Андрићграда Радоје Андрић у отвореном писму јавности поводом сталних напада појединих медија и новинара на Андрићград.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.