Златна грозница тресе Јужну Америку

Постало је исплативо копати чак и испод кишних шума, па је у 21. вијеку уништено 1.680 квадратних километара прашуме. Најпогођеније су шуме у Перуу, Гвајани, Бразилу и Колумбији.

Југоисточни регион Перуа илегални копачи злата су буквално "масакрирали". Перу је 19. априла 2014. забранио илегално ископавање злата, а полиција стално организује рације у којима уништава механизацију, али се рудари упорно враћају јер немају други начин да зараде.

Читаве области су претворене у блатиште, рупе испуњене муљем, корита ријека су уништена, а вода загађена тоном живе, којом се повезују честице злата. Рудари, углавном сиромашни Перуанци са Анда, живе у ужасним условима, спавају под шаторима, а неки чак и изнајмљују дроњави шатор који се наплаћује као хотелска соба.

Копају у блату по 28 сати без престанка. Радећи са живом и импровизованим машинама свакодневно стављају живот на коцку. Како не могу да приуште машине за копање и филтрирање воде, рудари их праве сами. Највећу корист имају од старих хидрауличних цијеви које зову "чупадера". Проблем је што се ови импровизовани рудници често урушавају, па су све чешће вијести из Перуа да је на десетине рудара остало закопано под земљом.

Њихова судбина зависи од тога да ли ће послије просијавања међу каменчићима угледати злато, а чак и ако им се посрећи, илегални рудари зарађују једва толико да прехране породицу, иако се процјењује да је годишњи приход илегалног рударског сектора двије милијарде долара.

Лете дронови

Перуанско ратно ваздухопловство дроновима претражује прашуму покушавајући да пронађе илегалне копаче и спријечи уништавање природног богатства. Експерти упозоравају да би, ако се тај еколошки проблем ускоро не ријеши, то подручје могло нестати за десет до петнаест година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.